U prepunom Pozorišnom muzeju u Zaječaru, u okviru pratećeg programa Festivala malih pozorišnih formi odigrana je monodrama i otvorena je izložba „Nadežda Petrović – život kao ljubav na delu“.
Nakon premijernog predstavljanja u Negotinu, povodom 120 godina od osnivanja Kola srpskih sestara i 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, izložba i monodrama „Nadežda Petrović – život kao ljubav na delu“ predstavljena je i u Zaječaru.
“Želela sam da Nadeždu Petrović predstavim, ne samo kao slikarku već i kao jednog od osnivača Kola srpskih sestara, kao borca za ženska prava i velikog humanitarca, kao ženu koja je pored svog obrazovanja, poznavanja nekoliko stranih jezika, slikarstva, fotografije, svoj život posvetila humanitarnom i patriotskom tako da je i umrla u valjevskoj bolnici od posledica zaražavanja tifusom”, rekla je Dušanka Botunjac, diplomirani slikar tekstila i primenjeni umetnik.
Tekst za istoimenu monodramu napisala jeVesna Stanković, profesorka srpskog jezika i književnosti, predsednica Kola srpskih sestara u Negotinu i direktorka Muzeja Krajine, koristeći arhivsku građu i izvlačeći ono što je suštinski bitno i zanimljivo.
“Monodrama je bazirana na istorijskim podatcima ali ima tu i lirskih elemanata koji su bazirani na pismima koja je Nadežda Petrović pisala roditeljima i rodbini. Ima tu, naravno i umetničke slobode ali sve je u okviru njenog stvarnog života sa željom da se prikaže ta velika žena koja je život dala ne samo slikarstvu nego i Srbiji”, rekla je Vesna Stanković.
Kroz izložbu je monodramom o ovoj srpskoj heroini publiku vodila glumica zaječarskog pozorišta Marija Stanković, rođena Negotinka, a na gitari jue poratio Mateja Vojvodanović, učenik Negotinske gimnazije i Umetničke škole “Stevan Mokranjac”.
“I za ovu ulogu, kao i za ostale, pripremala sam se istraživanjem s tim što je ono mnogo veće i ozbiljnije s obzirom na to da se radi o stvarnoj ličnosti, ženi koja je prava heroina. Ovo je drugo izvođenje moje prve monodrame i oba puta je baš emotivno prihvaćena. Više volim kad imam partnera na sceni ali ovaj način kada se šeta kroz publiku i nema klasične rampe, nema scene nego smo svi jedno, dovodi do toga da se mešaju energije i oseća se bliskost”, rekla je Marija Stanković.
