Naslovna Društvo Izložba fotografija dr Petra Paunovića povodom 50 godina od epidemije variole vere

Izložba fotografija dr Petra Paunovića povodom 50 godina od epidemije variole vere

328
0

Povodom 50 godina od epidemije variole vere na Kosovu u Zaječaru otvorena je izložba fotografija iz privatne kolekcije dr Petra Paunovića i priređena zdravstvena tribina.

Dr Petar Paunović; Foto: Radio Magnum/Goran Obrenović

Na Svetski dan zdravlja u Radul begovom konaku u Zaječaru održana je u organizaciji podružnice Srpskog lekarskog društva, Narodnog muzeja i Rajačke narodne škole zdravlja zdravstvena tribina na kojoj su  govorili dr Petar Paunović, specijalista epidemiologije, socijalne medicine i zdravstvenog vaspitanja, dr Predrag Marušić, epidemiolog i dr Nenad Ristović, infektolog.

Tom prilikom otvorena je i izložba fotografija koje je 1972. u okolini Đakovice ovekovečio dr Petar Paunović, beležeći borbu lekara sa epidemijom velikih boginja.

Izloženo je 40 fotografija koje prikazuju borbu sa variolom verom; Foto: Radio Magnum/Goran Obrenović

Dr Paunović se 1972. godine među prvima u žarištu epidemije variola vere na Kosovu, kao lekar-specijalizant Medicinskog centra u Negotinu. U svim mestima koja su tada bila žarišta epidemije uvedeni su karantini.

Te 1972. sprovedena je u tadašnjoj Jugoslaviji masovna vakcinacija u kojoj je imunizovano 18 miliona ljudi. Od tog broja samo na području Timočke krajine vakcinisano je 248.000 osoba, odnosno 76,47 odsto od ukupnog broja stanovnika, sa procentom uspeha od 86,61 odsto.

“Kada smo došli na Kosovo, videli smo koliko to može da bude opasno, ali smo radili na vakcinaciji i to je na kraju urodilo plodom. Vakcinisali smo ljude. Sve epidemije su slične, jedino se razlikuju po uzročniku i onome šta treba da se radi. U to vreme poneo sam foto-aparat i napravio sam 400 negativa, a od toga ovde je izloženo 40 fotografija”, rekao je dr Petar Paunović.

Nenad Ristović, Petar Paunović i Predrag Marušić; Foto: Radim Magnum/Goran Obrenović

Pored doktora Paunovića u suzbijanju epidemije velikih boginja na Kosovu učestvovala je sa područja Negotinske i Timočke krajine i dr Stanislava Milovanović Škunca iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu iz Zaječara. Oboje su za svoje zasluge na suzbijanju ove zarazne bolesti koja je od 16. februara do 11. aprila 1972. u Jugoslaviji odnela 35 života, odlikovani Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.

“Vrlo često me pitaju kakav je odnos ove pandemije u odnosu na pandemiju variole pre 50 godina. U to vreme se teško saznavalo kako je došlo do rešenja i gašenja ove epidemije. Tek prilikom drugog talasa saznalo se za epidemiju variole, pa je onda još desetak dana prošlo dok se to nije objavilo. I tu izgubljeno dragoceno vreme koje je doprinelo da se naprave metastaze epidemije. Tada je čak 18 miliona Jugoslovena bilo imunizovano što je doprinelo da se ta podsećajući da je u epidemiji variole vere izgubljeno dragoceno vreme na samom početku, što je doprinelo širenju bolesti.

Foto: Radio Magnum/Goran Obrenović

Dr Nenad Ristović, infektolog govorio je o povezanosti epidemiologije i infektologije, a upoređujući variolu i kovid, podsetio da je variola postojala kroz vekove, ali da je na kraju svest čovečanstva došla do tog nivoa kada je rečeno „možda je ovo trenutak da je iskorenimo“. U tome je čovečanstvo i uspelo.

„Ta bolest je bila karantinska bolest. Mi kod ove bolesti nismo imali tipičan karantin, ali smo imali izolaciju, koja se u početku odnosila na administrativne mere. Kako? Ko je bio u kontaktu, morao se javiti, propisivana mu je administrativna mera izolacije, a onda je ta mera ukinuta donekle, i sada se to svodi na svest i na savest ljudi. Tada su se ljudi držali tog karantina mnogo više nego sada jer ako sada ukažete na greške, ljudi će smatrati da im zazirete u slobodu i prava, a niko ne polazi od toga, koliko uzimajući u svoje ruke slobodu koja mu realno ne pripada, ugrožava svoje najbliže i sve ostale”, naveo je dr Ristović.

Izložbu fotografija dr Petra Paunovića zainteresovani mogu da pogledaju narednih sedam dana u Radul-begovom konaku u Zaječaru.