Naslovna Društvo Izazovi i prilike u savremenom učenju jezika: Perspektive iskusnih prosvetara

Izazovi i prilike u savremenom učenju jezika: Perspektive iskusnih prosvetara

173
0

Učenje jezika danas je ključna kompetencija zbog globalizacije i napretka tehnologije, ali suočava se sa izazovima poput površnog pristupa i prekomerne upotrebe mobilnih telefona, što smanjuje ozbiljnost i kvalitet znanja. Kako to izgleda u nastavi engleskog jezika u Negotinu, govore profesori sa dugogodišnjim iskustvom.

Narodna izreka kaže: „Vrediš onoliko koliko jezika govoriš“. Deca danas sve češće uz srpski jezik, od svoje treće godine izgovaraju reči i na drugom jeziku uz crtane filmove i sadržaje na društvenim mrežama.

Na putovanjima van granica zemlje, nekada je obavezno mesto u koferu zauzimao i rečnik, a danas se on nalazi na telefonskim aplikacijama. Ipak, najbolje je na put „poneti“ znanje jezika tako što ćete ga govoriti.

U našim školama učenje stranog jezika počinje u osnovnoj školi. Prvi se uči od prvog, a drugi od petog razreda. Iako su poslednjih godina učenici sve zainteresovaniji za učenje i drugih stranih jezika, mimo uobičajenih koje škole nude, engleski jezik je i dalje ubedljivo vodeći u našim školama i njega uči čak duplo veći broj učenika od svih ostalih jezika zajedno.

Bogatstvo poznavanje nematernjeg jezika neki spoznaju odmah, a neki ga zbog različitih stega nikada ne progovore. Strah o progovaranju na drugom jeziku se javlja još u školskom dobu.

„Stege uvek postoje i to ne samo kod učenika već i kod nastavnika upravo zato što nismo sigurni nekada da ih svojim pristupom nećemo možda uplašiti i učiniti da dobiju te stege. Stege potiču od ocena naročito kada imamo samo jedan čas nedeljno, ispitivanje mora da bude slojevito sa kratkim odgovorima, da se proverava rad u grupi i onda ide sve mnogo brže sa više hektike, posvećenosti toga, nema mnogo mesta za slabe odgovore ili ispravljanje“, počinje priču za NG Portal Zoran Popović, profesor engleskog jezika koji se „zanatom“ savladavanja ovog jezika u Negotinskoj gimnaziji bavi od početka svoje radne karijere, pune 32 godine.

Zoran Popović: Želim da đaci budu izloženi jeziku i smatram da je samo slušanje neka vrsta učenja

U svom radu je stekao mnogo iskustva a generacije koje su se smenjivale donosile su promene na koje su i sami profesori primećivali.

Jedna od najvažnijih je preterana upotreba mobilnih telefona. Pitali smo ga da li je savremena tehnika donela boljitak u radu.

„Razlika između moje prve generacije i sadašnje je velika. Nekada su učenici bili orijentisani na čitanje engleskog, slušanje muzike na engleskom jeziku, gledali su filmove i bili su u kontaktu sa jezikom. Knjige nisu bile tako dostupne. Bili su svesni da je to znanje ne samo za školu već i za život. Sada imam osećaj da tehnika koja se koristi nije doprinela napretku generacije. Oni jesu više izloženi jeziku ali shvataju sa manje ozbiljnosti da treba da ovladaju njime, nekim ozbiljnijom konstrukcijama sa više reči. Sve se svodi na sporazumevanje pa im je ponekad čudno što moraju duže da odgovaraju i obrazlažu mišljenje“, kaže profesor Zoran Popović ističući da današnja generacija ima mnogo više izvora, ali se jeziku ne posvećuje pažnja, jer “očigledno je da kada je nešto mnogo pristupačno i svuda oko vas manje mu poklanjate pažnje”.

Nenadu Mardaljeviću uručena Pohvalnica Društva za strane jezike i književnost Srbije, za osvojeno drugo mesto na Republičkom takmičenju iz engleskog jezika

Jezik jeste talenat, slaže se i Nenad Mardaljević, koji engelski jezik predaje u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ i koji već 23 godine prenosi znanje svojim učenicima.

„Tačno znam šta mogu kod kog deteta da očekujem do kraja osmog razreda. Ima onih koji su talenti imaju taj neki iks faktor za jezike koji su više od školske petice a ima i onih kojima se nešto zada, oni nauče i to je to. Ima onih dobrih kojima treba dati dodatne materijale na dodatnim ili redovnim časovima, da dalje istražuju“, dodaje Mardaljević.

Temelji naučenog engleskog jezika se postavljaju rano, sa gledanjem crtanih filmova bez prevoda i slušanjem jezika. Za njegovu dalju nadgradnju važna je osnova koja se stiče u osnovnim školama.

Oba nastavnika engleskog jezika se slažu da deca moraju biti izložena jeziku, da slušaju dijalekat, akcenat, da ponavljaju reči i tako će ga savladati.

„Ključni razredi za engleski jezik su od četvrti i šesti. U četvrtom razredu je nagli prelaz i za neke čak i šok nakon pesmica, igrica, jer se radi gramatika kao što se radi na časovima srpskog jezika. To se nastavlja u petom i šestom razredu i ko propusti ova tri razreda, teško može da nadoknadi znanje. U sedmom i osmom razredu gotovo da nema ničeg novog osim dve gramatičke oblasti koje se rade usput, ne detaljno. Gradivo je preobimno za samo dva časa nedeljno od četvrtog do šestograzreda i mislim da je rešenje podeliti nastavne jedinice ravnomerno do kraja osmog razreda. Često se desi da deca prosto sazreju i ako su imali trojku ili četvorku, do kraja osmog razreda ta ocena bude petica“, ističe Nenad Mardaljević i dodaje da je napredak učenika kroz celu školsku godinu važno, a ne samo posmatranje kroz prizmu srednje ocene elektronskog dnevnika.

Ilustacija; pixabay.com

Predznanje engleskog jezika, naročito za društveno-jezički smer u gimnazijama, od velikog je značaja.

“Sa različitim predznanjem nam dolaze deca. Ja sam primetio poslednjih godina postoje velike razlike. Imate učenike sa izuzetno slabim predznanjem i sa odličnim. Ovi sa zaista dobrim predznanjem su u svetu video igrica i tako uče. Oni se tokom školovanja izoštre malo kada je gramatika u pitanju, više govore, nauče reči. Nekada je to bilo kroz crtane filmove i čitanje. Oni sa slabim znanjem vidi se da nisu bili u kontaktu ili da ih jednostavno nije zanimalo učenje jezika. Oni jako malo ulažu napor da žele da steknu znanje i usavrše ostaju na istom i tamo tavore. Ogromne su razlike“, ističe Zoran Popović, profesor engleskog jezika u Negotinskoj gimnaziji i dodaje:

„Ima dece koja dolaze na jezički smer sa željom da ga usavrše. Nažalost, postoji neka predrasuda da je to najlakši smer u gimnaziji i da ga zato upisuju. Moram da priznam da je to ranije bilo izraženo, da su upisivali jezički smer da bi jezike naučili. Oko 2000. godine je krenulo osipanje učenika i pogrešno usmerenje na ovaj smer. Danas mnogo manja učenika želi da studira engleski jezik, možda su to dva učenika u generaciji,  jednostavno to više nije aktuelno jer zahteva mnogo rada na fakultetu, mnogo čitanja.“

Biti strog i pravedan nastavnik najteži je zadatak svakog prosvetnog radnika. Za to je potrebna posvećenost u radu sa decom, doslednost u zahtevima, negovanje svoje ali i radne discipline kod učenika.

Oba nastavnika, Zoran Popović i Nenad Mardaljević slove za stroge. Svoje učenike u Negotinskoj gimnaziji profesor Popović dočekuje na prvom času govoreći samo na engleskom jeziku.

„Ja želim da oni budu izloženi jeziku i smtram da je samo slušanje neka vrsta učenja. U početku možda neće razumeti baš sve, ali se vremenom naviknu na izgovor, na reči, dijalekt i onda i ono što nekada nisu razumeli, nauče. Kada ponovite neku stvari više puta oni će nakon nekoliko časova to shvatiti. Primeri su ljudi koji uče jezike i vide da im ne ide, ali kada odu u druge zemlje i kada su izloženi drugom jeziku moraju da ga govore.“

Iste kriterijume ima i nastavnik Nenad Mardaljević.  Za sebe kaže:“ Neki me učenici vole, neki ne, znam da nema sredine, ali me poštuju. Na mojim časovima je radna disciplina jer sam tako mogu da im prenesem znanje.“

Učenje jezika, pored informatičke pismenosti, ulaznica je za putovanja, napredovanje u poslu, životno i poslovno sporazumevanje. Jer, vrediš onoliko koliko jezika govoriš!


Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.