Muzej Krajine u Negotinu ovih dana u opštinama Negotin i Kladovo, privodi kraju projekat „Uređenje četiri arheološka nalazišta u okviru rimskog Limesa na Dunavu“.
Ovim projektom, kojim rukovodi arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu, obuhvaćeni su lokaliteti Glamija u Rtkovu, Egeta II u Brzoj Palanci, Mora Vagei u Mihajlovcu i Ćetaće u Radujevcu, čiji u ostaci rimskih foritfikacija vidljivi ili delimično vidljivi.
Reč je o nastavku prošlogodišnjeg projekta raščišćavanja i uređivanja četiri lokaliteta i pribavljanje dokumentacije za utvrđivanje za nepokretna kulturna dobra, a koji je, pak, bio nastavak projekta Muzeja Krajine iz 2016. arheološkog rekognosciranja desne obale Dunava od Prahova do Kladova.
“Cilj je da ta četiri lokaliteta izađu iz zemlje i budu reprezentativno predstavljeni kao najbitnije sa desne obale Dunava od Kladova do ušća Timoka u Dunav, praktično na toj rimskoj granici, na tom Limesu, obzirom da Vlada Republike Srbije od 2011. godine kada je desna obala Dunava celim tokom kroz našu zemlju stavljena na tentativnu listu Ujedinjenih nacija. Ideja je da ona dođe na stvarnu listu Ujedinjenih nacija i mi tim poslovima želimo da to ubrzamo, odnosno da damo doprinos da imamo šta da prikažemo svetskoj kulturnoj javnosti po pitanju zaštite nepokretnih kulturnih dobara”, kaže rukovodilac projekta arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine.
Cilj ovog projekta je da se arheološki lokaliteti urede, dokumentuju i promovišu, kao i da se izradi plan aktivnosti za zaštitu, uređenje, konzervaciju i prezentaciju.
Arheolozi će tokom ovogodišnje kampanje načiniti i aerosnimke sva četiri lokaliteta, a po završetku aktivnosti stručnoj i kulturnoj javnosti biće na raspolaganju i dvojezični, englesko-srpski flajeri, generalno za sve ove četiri fortifikacije, kao i za svaki lokalitet posebno.
“Mora Vagei je jedini konzerviran i tu bi u nekom trenutku trebalo raditi rekonzervaciju, ipak to stoji nekih 35 godina, i neke nove intervencije da se to sačuva. Kod ovih drugih maltene treba početi iz početka. Glamija kod Rtkova je očuvana samo u temeljnoj zoni. Mi smo ga potpuno otkrili, sada bi trebalo raditi projekat konzervacije i u nekom trenutku ga konzervirati. Na Egeti smo prošle godine radili geofizička istraživanja, to nastavljamo i sada. Namera nam je da dogodine pokrenemo arheološka ikopavanja na prostoru Egete II i kasnije je konzerviramo. Najviše posla nas očekuje na lokalitetu Ćetaće u Radujevcu. Tu bi prvo trebalo iskopavanje, pa projekat za konzervaciju i na kraju i konzervatorski radovi”, ističe Gordan Janjić i dodaje da ukoliko bude redovnih finansiranja i za arheološka istraživanja i za konzervaciju ti objekti bi mogli da se prezentuju čitavoj svetskoj zajednici kroz sedam do osam godina.
Centar za svetsku baštinu u aprilu 2015. prihvatio je obrazac tentativnog lista Republike Srbije „Granice rimskog carstva – Limes na Dunavu u Srbiji” i postavio ga na preliminarnu listu Uneska.
Budući da je rimski Limes u Velikoj Britaniji i Nemačkoj već na listi svetske baštine, očekuje se da i Limes na Dunavu u Srbiji, ali i sva dobra koja čine deo granica rimskog carstva od Švarcvalda do Crnog mora, takođe, budu upisana na Listu svetske baštine.
Ovog septembra će Kladovo biti domaćin velikog “Limes kongresa” koji će okupiti najznačajnije svetske arheologe i naučnike koji se bave Limesom i Dana evropske baštine. Očekuje se da, između ostalih, i ova četiri lokaliteta u opštinama Negotin i Kladovo budu predmet interesovanja učesnika ova dva važna skupa.
