Ovogodišnja kampanja arheoloških iskopavanja na arheološkom lokalitetu Vrelo-Šarkamen kod Negotina, po projektu „Vrelo-Šarkamen, arheološka istraživanja, promocija, prezentacija“, privodi se kraju. Arheolozi zadovoljni urađenim.
Tokom ove kampanje arheoloških istraživanja lokaliteta „Vrelo“ kod Šarkamena, desete od obnove istraživanja 2013, a 19. od 1994. kada su iskopavanja počela, arheolozi su bili fokusirani istraživanju južnog dela zapadnog bedema ovog memorijalnog carskog kompleksa impreratora Maksimina Daje, posebno na unutrašnjoj strani bedema.
„Maksimin Daja, ovde na ovom prostoru nama šalje neku poruku koju mi nismo do kraja, još uvek shvatili. Samim tim što su sve kule različite, neke su unutra osmougaone, spolja kružne, druge su unutra kružne, spolja osmougaone, neke su i unutra i spolja osmougaone, druge, pak kružne i spolja i unutra. Mi sve vreme imamo arhitektonske elemente koje ukazuju na nešto sa vodom, da li se tu radi o odvodnjavanju ili navodnjavanju, na par mesta znamo da su to toaleti, a postoji i mogućnost da je neka od kula bila cisterna, skladište vode u nekom trenutku ili je tako predviđena. Radimo arheološka iskopavanja kojima dokumentujemo stvari koje nalazimo, potom tu dokumentaciju sređuju arhitekte i prave projekte konzervacije“, ističe MA Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Кrajine, koordinator projekta.
Sve su šarkamenske kule, kažu arheolozi, monumentalne, ugaone u prečniku od 21 metra spoljašnjeg, a osmougaone koje su štitile zapadnu kapiju su spoljašnjeg prečnika od 17 metara.
„To nisu bili odbrambeni objekti, već su imali reprezentativnu funkciju i zato su tako monumentalne, a u njihovoj unutrašnjosti su imale različite funkcije. Zanimljiva je kula dva, severna kula zapadne kapije, koja je imala sistem podnog grejanja i imala je sistem koji je uvodio vodu u kulu. Ona je unutra kružna, a spolja osmougaona. Obe kule su spolja iste, ali je kula dva u unutrašnjosti različita jer je imala grejanje, vodu i prosto liči na neku vrstu kupatila. Specifično je da je u čitavom utvrđenju bilo puno prostorija koje su imale vezu sa vodom. U jugoistočnom uglu, prostorija dva, odmah do predvorja ulaza u kulu, imala je sistem za prečišćavanje vode sa više kanala, jedan je čak odvodio korišćenu vodu ka Vrelskoj reci, a drugi je uvodio vodu u utvrđenje i postojala je platforma koja je filtrirala tu vodu“, kaže dr Sofija Petković, naučni savetnik, Arheološkog instituta, rukovodilac projekta.
Uz zapadni bedem, pokazala je i ova kampanja, postoji niz prostorija sa različitim namenama. Za šta su one tačno bile korišćene pokazaće i naredna istraživanja. Zbunjuje činjenica da u njima maltene nema pokretnih nalaza.
„To je opet jedna od misterija Šarkamena jer se ranije smatralo da je to napušteno gradilište, ali sama izgradnja tih prostorija, njihova obnova i ponovna gradnja, detalji koji su zidani u njima govore da je to bilo završeno. Zašto nema nalaza, predstoji nam da otkrijemo. Sumnjamo na veliku katastrofalnu poplavu i da je taj sloj peskovite gline naplavina i da ćemo geosondama, koje ćemo, verovatno, sledeće godine da radimo, doći do osnovnog tla, zdravice i kulturnih slojeva koji su, pretpostavljam, sprani sve do južnog bedema, koji je mogao da zaustavi to ispiranje zemlje, jer smo u jugoistočnoj kuli i ulazu ove jugozapadne kule, ove godine pronašli našli nešto malo materijala, keramike“ kaže dr Petković.
Lokalitet „Vrelo“ Šarkamen s kraja trećeg i početka četvrtog veka mogao bi, po svojim nalazima, da bude jedan od značajnih turističkih potencijala ovog kraja, međutim nije dovoljno valorizovan zbog loših puteva koje ovo mesto povezuju sa opštinskim i magistralnim saobraćajnicama.
Sam put koji iz Šarkamena vodi ka „Vrelu“ gotovo da je neprohodan jer su jake padavine u prethodnom isprale rizlu pa je većim delom razrovan.
„Put do lokaliteta je uvek bio loš, a sad je najlošiji otkad ja pamtim, jako je propao. To je makadamski put ali sa velikim rupama punim vode. Bukvalno može da se dođe samo terenskim vozilom i traktorom. Ipak, mi se nadamo da će jednog dana taj put postojati, makar jedan solidan makadamski put i da ćemo dovesti posetioce koji i sad nekako dođu, a dolaze pešice, biciklima“, kaže dr Sofija Petković.
„Teško da o turizmu možemo da pričamo, osim za muzeje u gradu, to je već sređeno, ali što se tiče lokaliteta, stanjem nikako ne možemo da budemo zadovoljni niti možemo da sami doprinesemo da to stanje bude bolje. U nekoj perspektivi nadamo se većem razumevanju i pomoći lokalne zajednice i republike da bi ovaj lokalitet, kao i drugi u okruženju, Golubac, Lepenski vir, Fetislam, Feliks Romulijana kojima broj turista iz godine u godinu raste, mogao da bude turistički valorizovan“, kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.
Ovogodišnja kampanja arheoloških istraživanja „Vrela“ Šarkamen otkrila je i ulaz u jugozapadnu kulu, za koju arheološki tim koga, pored dr Petković i Gordana Janjića, čine i MA Marija Jović, naučni saradnik Arheološkog instituta, i Nenad Simonović, dipl. inž. arhitekture, veruju da je najočuvanija i najmonumentalnija. I ova prostorija ima sistem uvođenja vode, dva kanala, konzolama od krečnjaka koji su nosili neki povišen pod.
„Zanimljivo je da postoji u samom bedemu jedna kvadratna niša, 95 puta 95 metara. Da li je ona bila jedan vertikalni kanal za dovođenje vode, kao što je bilo u jugoistočnom uglu, voda je, očigledno, kroz masu bedema nekim kanalima sprovođena, ili je nešto drugo, to za sada ne možemo da znamo. Naišli smo i na jednu polukružnu nišu koja bi mogla da bude česmica ili fontana. Još je veće iznenađenje u prostoriji koja je predvorje ulaza u kulu i koja je veća od one u jugoistočnom uglu, jer postoji nešto što liči na prolaz sa ozidanim dovratnicima a uzidana je u masu bedema opet niša, što je krajnje čudno. Da je vojno utvrđenje to ne bi bilo rađeno jer bi bedem, zidanjem tog nekog objekta, bio oslabljen. Na nama je da istražimo, da dokumentujemo a predstoji nam period analize i razmišljanja o samim funkcijama. U svakom slučaju, čitav kompleks je jedinstven i kao takav jako vredan za naše kulturno dobro“, kaže dr Sofija Petrović.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
