Da na samom početku odgovorim na pitanje iz naslova teksta koji je pred vama. Biciklisti u Boru svakako postoje! I to svih generacija i uzrasta.
Dovoljno je samo pogledati ulice Moše Pijade i Kralja Petra prvog kada su zatvorene za motorni saobraćaj. Takođe, treba prošetati do Crnovrške pruge ili poći do Borskog jezera kako bi se videlo da postoje i da ih je sve više.
Najviše biciklista ima među našim mlađim sugrađanima što je pozitivan trend koji svakako treba podržati i stimulisati. Jedini koji bicikliste ne vide su donosioci odluka i kreatori sistema u Gradskoj upravi Bor!
Zabrinjavajući podatak je, da je u proteklih pet godina u Boru povređeno 12 biciklista, dok je jedan sugrađanin smrtno stradao. Ovaj podatak je trebao da pokrene donosioce odluka u Gradskoj upravi da preduzmu adekvatne mere i akcije kako bi se broj povređenih i smrtno stradalih biciklista smanjio. Međutim nije preduzeto ništa!
Jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Boru je saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika u saobraćaju (ne postoje biciklističke staze/trake, uređena parkirališta, servisi za bicikle itd.). Samim tim biciklisti su prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao neku vrstu stranog tela ili ometača saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema.
U prilog gore navedenog govore i rezultati istraživanja koje je sprovelo naše udruženje u sklopu projekta „Staze urbane mobilnosti za grad Bor“. Naime 91% Borana smatra da je Boru potrebna biciklistička infrastruktura.
Takođe, najveći procenat građana Bora podržava mere (formiranje zona 30, zona usporenog saobraćaja, pešačkih zona i sigurnih staza) koji imaju za cilj da dovedu do nižih brzina kretanja u gradu, a sve sa ciljem promovisanja aktivnih vidova prevoza i prilagođavanje infrastrukture ranjivim učesnicima u saobraćaju (deca, biciklisti, pešaci, osobe sa invaliditetom, starija lica, majke sa decom u kolicima itd.).
Pomenute zone podrazumevaju drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem ovih zona treba se fokusirati na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju Borani.
Cilj je da se saobraćajnim povezivanjem zona 30, zona usporenog saobraćaja i biciklističkih staza/traka u Boru formiraju „Staze urbane mobilnosti“ koje bi bile prilagođene ranjivim učesnicima u saobraćaju (deca, starija lica, osobe sa invaliditetom, biciklisti itd.)
Prednost ovih zona koja je jako važna je to što i deci omogućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo.
Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama. Samim tim uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju!
Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže grada Bora i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Više o prvoj interaktivnoj GIS platformi za urbanu mobilnost na teritoriji Jugoistočne Evrope pročitajte na narednom linku.
Takođe, veliki problem predstavlja što grad Bor nema jedinstven rukovodeći dokument u vidu Strategije za bezbednost saobraćaja i Plana održive urbane mobilnosti, koji se, u smislu saobraćajne politike, sveobuhvatno bave principima biciklističkog saobraćaja i svim njegovim aspektima i koji daju smernice za njegov razvoj sa konkretno postavljenim ciljevima.
Više o inicijativi da Bor dobije Plan održive urbane mobilnosti pročitajte na OVOM linku, a više o inicijativi da Bor dobije Strategiju za bezbednost saobraćaja pročitajte na OVOM.
Inicijative koje su izložene u tekstu i pomenuti projekat se vezuju za ciljeve dekade bezbednosti saobraćaja 2021. do 2031. proglašene od strane Ujedinjenih nacija.
I za jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija koji nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina.
Ovaj projekat realizuje se u okviru programa koji Strukovno udruženje za saobraćajno i urbanističko planiranje „Sigurne staze” iz Bora sa NG Portalom kao medijskim saradnikom realizuje u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje Beogradskа otvorenа školа uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
