Pretposlednje festivalsko veče 58. “Mokranjčevih dana” bilo je u znaku koncerta Kamernog ansambla “Gudači Svetog Đorđa”.
Kamerni ansambl “Gudači Svetog Đorđa” nije nepoznat festivalskoj publici “Mokranjčevih dana“. Od osnivanja 1992. do danas nastupili su u više navrata izvodeći dela inostranih, a premijerno i domaćih kompozitora. Ovoga puta odlučili su se za „Cartoon“ Zorana Erića, kojim su otvorili koncert.
„Vidite šta je interesantno, posle dugog vremena, sviram sa kolegama koji, njih 70 odsto, nikada nisu svirali „Cartoon“. Erića vrlo rado sviramo, naravno ima i druge kompozicije, ali je ovo najpopularnija, on je jako davno pisao, na samim studijama, ali ima i druge kompozicije koje vrlo rado sviramo, „Sedam pogleda u nebo“ za dugački sekstet na primer, za solo instrumente, tako da se nadamo da ćemo sledeće godine napraviti autorsko veče njegove muzike koja je jako dobra, ove nismo uspeli da obezbedimo sredstva, mi smo se sa njim divno družili i on je sa nama rado sarađivao i mislim da mu to na neki način i dugujemo. „Cartoon“ smo stavili na program jer želimo domaćeg kompozitora u Negotinu da sviramo, pošto smo više puta svirali „Počasnicu Stevanu Mokranjcu“ Dejana Despića, hteli smo Zorana Erića“, kaže Ljubomir Milanović, jedan od osnivača i vođa viola „Gudača Svetog Đorđa“.
Ovaj Kamerni orkestar izveo je sa solistom Draganom Đorđevićem i Hajdnov „Koncert broj 1 u Ce-duru za violončelo i orkestar“.
“Imao sam osećaj da smo mi na sceni stvorili jednu lepu atmosferu međusobno i odsvirali nešto što uopšte nismo ni probali. Ja, u stvari, najviše volim takve koncerte i kad inspirišemo jedni druge za vreme koncerta. Ja bar za sebe mogu da kažem da mi je bilo lepo, a nadam se i publici. Kad sviramo bez dirigenta, to je još jedan dodatni zadatak i obaveza za vreme sviranja da morate mnog više da slušate orkestar, da prosto komunicirate, da budete tu negde spona, mada Gudači Svetog Đorđa sada imaju novog koncert majstora Unu Stanić, koja je zaista odlična i podigla je nivo orkestra, onda je i lakše u tom smislu kada imate jednog takvog kvalitetog vođu. Naravno i sam orkestar ima značajnu karijeru, ali potrebni su takvi lideri”, kaže Dragan Đorđević Suzuki.
Proslavljeni violončelista je na „Mokranjčevim danima“ učestvovao, poslednji put, kao student, daleke 1998. O festivalu u Negotinu ističe da je jedan od najznačajnijih, a Mokranjac kamen temeljac naše muzike.
„Imam utisak tako da kad pomislim na Mokranjca to je kao kad Nemci imaju Baha, a mi imamo Mokranjca. Uvek tako sa nekim poštovanjem izgovaram njegovo ime i to je nešto posebno. Ovaj festival je jedan od naših najznačajnijih festivala u zemlji i to je dodatno uzbuđenje, da ne kažem, obaveza, čast je biti deo jednog ovakvog programa”, kaže Dragan Đorđević Suzuki, violončelista, redovni profesor na FMU u Beogradu, koji svira na violončelu Džejmska i Henrija Benksa iz 1797. godine.
Publika je bila u prilici da čuje i nadahnuto izvođenje “Serenade za gudače u Ce-duru” Petra Iljiča Čajkovskog. Ansambl je, ističe Ljubomir Milanović, podmlađen iz Srboljuba Dinićas, svetski priznatog umetnika koji je od 2022. umetnički direktor i šef dirigent „Gudača Svetog Đorđa“, spreman da ispiše nove stranice istorije naše muzike.
“Ideja je da ima više mladih članova, na njima će sve da ostane. Pokušavamo da prenesemo tu neku našu ideju, koju od samog početka imamo, pre svega o zvuku i boji jednog kamernog orkestra i mislim da imamo vrlo poseban zvuk. Uopšte energija koju imamo tokom sviranja, to pokušavamo da im prenesemo, to je bitno, da nije važno ako neko pogreši, važno je da zajedno dišemo, mislimo. Una Stanić je došla, jako nam je lepo sa njom, ona je jedan izvrstan violinista i umetnik, jednostavno se i ona sa tom našom idejom uklopila, tako da još u kombinaciji sa Srbom Dinićem imamo šansu da ponovo zasijamo u punom sjaju, mada i sad nismo toliko loši”, dodaje Milanović.