Etnološka sekcija muzejskog društva Srbije okupila je na prvom ovogodišnjem dvodnevnom stručnom skupu u Negotinu, tridesetak etnologa – antropologa iz cele zemlje.
Stručni skup etnologa – antropologa Srbije bila je prilika da se u dvodnevnim susretima tridesetak stručnjaka ove oblasti iz muzeja sa teritorije čitave Srbije razgovara u galeriji Muzeja Hajduk Veljka o nematerijalnom kulturnom nasleđu, fenomenu detinjstva u etnografskoj muzeologiji, a reči je bilo i o digitalizaciji kulturnog nasleđa.
O ulozi etnologa danas i njihovom mestu u drušvu razgovarali smo da predsednicom Etnološke sekcije Srbije, Ivanom Jovanović Gudurić.
„Dragoceni jesmo, ali u društvu nismo prepoznati koliko smo važni i koliko možemo da pomognemo i pre svega ukažemo na jedan stručan pristup u istraživanju, zaštiti i prezentaciji našeg kulturnog nasleđa, onog dela kojim se bavi savremena etnologija i antropologija“, kaže za naš portal Ivana Jovanović Gudurić koja dolazi iz Muzeja grada Novog Sada.
„Ima nas dovoljno, ali u poslednjih dvadesetak godina imate prisutan amterizam. Vi danas imate etno kuće, etno restorane, sve je etno, a poprilično je sve amaterizam. Što je najgore, u takvim situacijama se šalje i pogrešna slika o kulturnom nasleđu, elementima naše nacionalne kulture. Mi pokušavamo da kvalitetnim izložbama edukujemo naše građane i da insistiramo na tom nekom stručnom pristupu u istraživanju, stručnoj obradi ali i prezentaciji. Za turiste je često primamljivije da odu u jedan etno restoran ili da pogledaju neku etno postavku u muzeju. Ali na takvim mestima se često ideliazuju neke stvari, često bude tih neprimerenih predmeta iz različitih epoha i namena. Ali to bude primamljivo“, dodaje naša sagovornica.
Savremen pristup svim sferama života zahteva i da se i etnolozi i njihov pristup radu menja, kao i sama prezentacija i promocija nacionalnog blaga.
„Ljudi vole etnološke postavke. Mi se menjamo, gledamo da koristimo nove tehnološke inovacije, da postavke budu drugačije. Na nama etnolozima je velika uloga, ali i uopšte muzeja da ne pređemo neku granicu dobrog ukusa i da ne idemo za banalizaciji kulturnog nasleđa“, ističe Ivana Jovanović Gudurić, predsednica Etnološke sekcije Srbije.
Još jedna značajna tema o kojoj su na dvodnevnom skupu razgovarali etnolozi Srbije jeste digitalizacija i to će u budućnosti biti veoma važan segment rada muzeja.
„Trenutno se radi digitalizacija muzejskih predmeta u jednom jedinstvenom sistemu muzeja Srbije. Pre nekoliko dana je promovisan pretraživač Kulturno nasleđe Srbije preko koga će moći da se vide, sve baze podataka. Ideja je da sve muzejske zbirke putem tog pretraživača dostupne najširoj javnosti“, kaže Ivana Jovanović Gudurić.
