Naslovna Društvo COVID-19 Endemije Timočke Krajine

Endemije Timočke Krajine

554
0

Broj novoinficiranih korona virusom na području Srbije prešao je 1.000.

Ilustracija; pexels.com

Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja 

Listam današnje novine: srpske, crnogorske, hrvatske, BiH, lokalne i informativne  portale tražeći novosti i izveštaje o epidemiološkoj situaciji. Nikada maje članaka! Ni u vestima Radio televizije Srbije ništa posebno, osim ozbiljnog strogog izveštaja da je  u Srbiji 1.072 novoinficirana i šest građana umrlo od kovida-19,  a odmah posle toga reklame niškog festivala zabavne muzike na kome učestvuju hiljade muzičara  iz Srbije, sa Balkana i šire iz Evrope i Guče gde će se okupiti milion muzičara i ljubitelja narodne muzike.

Nije bolja epidemiološka situacija ni u Timočkoj Кrajini, u Boru, Negotinu i Zaječaru, ako je verovati podacima o prijavljivanju zaraženih, polako ali sigurno, najviše zbog nedovoljnog broja vakcinisanih, sa okolnim selima pretvaraju se u endemsko područje kovida-19. Zato bih iskoristio priliku da ispričam priču o endemijama Timočke Кrajine.

U najkraćim crtama, da biste me bolje razumeli – malo teorije.

Кada je reč o zaraznim bolestima postoji pandemija, epidemija i endemija. I za nezarazne bolesti ili neke druge pojave od kojih strada narodno zdravlje, koje se sreću u velikom broju na svakom koraku u svakodnevnom životu, da bi se istaklo kolika opasnost preti od njih, nazivaju se epidemije (glad i pothranjenost, srčani i moždani udar, rak grlića materice kod žena, nesreće u saobraćaju i drugo).

Upravo sada se odvija veoma rasprostranjena pandemija pruzrokovana korona virusima na svim kontinentima i na stotine epidemije u stotinama zemalja. Epidemije i pandemije su vremenski ograničene pojave velikog broja slučajeva neke zarazne bolesti, a endemije mogu trajati desetinama godina i više stoleća na nekom području. One započinju kao epidemije javljanjem sporadičnih slučajeva bolesti, a ako se njihovi prouzrokovači brzo ne unište, oni se polako ukorene na području na koje su dospeli i prouzrokuju s vremena na vreme bolest pojedinaca ili porodica i manjim grupama ljudi u obliku manjih epidemija.

Takvih endemija na području Timočke Кrajine bilo je u prošlosti, a postoje i danas. Primer je SIDA koja se uvukla i prikrila, a s vremena na vreme, pa neko oboli od ovog još uvek neizlečivog oboljenja. Ona se osamdesetih godina prošlog veka pojavila u obliku nekoliko porodičnih epidemija u negotinskoj i borskoj opštini i tu do dana današnjeg ostala. Endemizacija side se pojavila i održava se zbog nesputanog polnog odnosa promiskuitetnih osoba sa nepoznatim HIV pozitivnim partnerima i zbog nepostojanja leka i vakcine kojim bi se virus ubio i bolest iskorenila.

Najveće endemije u prošlosti bile su endemski sifilis i malarija. Zahvaljujući penicilinu endemski sifilis je šezdesetih godina 20. veka, posle 150 godina postojanja nestao, a malarija koja je vladala vekovima kao endemija pored Timoka i Dunava, iskorenjena je tek posle velikih melioracionih radova i isušenja močvara, dezinsekcije radi uništenja komaraca i efikasnih lekova. Postojale su i endemije drugih zaraznih boletsi od kojih su mnoge, zahvaljujući vakcinama i antibioticima izbrisane sa lica zemlje (neke dečje bolesti, crevne zarazne bolesti: trbušni tifus, dizenterija, dečja paraliza i drugo)

Ali da se vratimo epidemiji kovida-19 danas u Timočkoj Кrajini i mogućnosti stvaranja endemije koja bi nas pratila ko zna koliko godina još u budućnosti. Svako ko čita ovu priču, više puta je čuo da je jedina šansa da se ubije virus i zaustavi epidemija kovida-19 vakcinacija.

Neuspeh masovne imunizacije može biti ozbiljan razlog nastanka endemije kovida-19, kako  u Timočkoj Кrajini tako i u celoj Srbiji. Uspeh vakcinacije protiv neke zarazne bolesti meri se brojem vakcinisanih  i procentom obuhvata stanovništva vakcinacijom.

Zavisno od vakcine koja se koristi,  potrebno je da obuhvat stanovništva vakcinsanjem protiv kovida-19 bude 80 do 90 odsto, jednom ili sa dve doze vakcine. Tada bi se postigla tzv. epidemiološka barijera koja  bi onemogućila dalje zaražavanje vakcinisanih korona virusom što bi prouzrokovalo iščezavanjem virusa sa ovog područja. Кada se vakcinacija odvija sporo i odugovlači korona virus se nesmetano  prenosi sa inficiranih na zdrave i održava u narodu.

Drugo, učestalije prenošenje virusa omogućava i stvaranje tzv. novih varijanti virusa. Iz ovih reči lako je svakome zaključiti da bi bržim vakcinisanjem dovoljnog broja ljudi u Timočkoj Кrajini uništili virus i ugasili pomenuta žarišta.

Ako pogledate kakvo je vakcinalno stanje stanovništva na području Timočke Кrajine u priloženoj tabeli bilo 27. jula, pre nešto više od dve nedelje, koje se nije popravilo ni do danas.

Broj novoinficiranih svakog dana u postojećim žarištima,  kreće se od četiri do 11 i raste, očigledno je da sa na ovom području kovid-19 može endemizirati. Osim na području kladovske opštine, u kojoj je obuhvat drugom dozom vakcine nešto veći od 50 odsto stanovnika, u drugim opštinama taj obuhvat nije ostvaren. Najmanji broj stanovnika je obuhvaćen vakcincijom sa dve doze u selima, pa su ta mesta, mesta budućih malih, porodičnih kovid epidemija ili sporadičnih slučajeva oboljenja koja će se javljati godinama.

Nije ovakva situacija samo u Timočkoj Кrajini. Sve ovo što je ovde napisano važi i za celu Srbiju. Jedini spas je u što hitnijem i što većem  od 80 procenata i više, obuhvatom stanovništva sa obe doze neke od vakcina protiv korona virusa kojima raspolažemo.

U Rajcu, 13. avgusta 2021. godine.