Naslovna Društvo Edvard Gudojević: Važno mi je znanje i da budem šesta generacija stolara...

Edvard Gudojević: Važno mi je znanje i da budem šesta generacija stolara u porodici

1146
0

Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2021/2022. godine.

Odrastao među šuškom, sa ručnom rendom u ruci, još od malih nogu u porodici koja se skoro jedan vek bavi stolarskim zanatom, Edvard Gudojević, učenik generacije Osnovne škole „Stevan Mokranjac“ iz Kobišnice kaže da do uspeha možete stići ako vas krase  dve osobine – upornost i rad.

„Treba dosta truda, dosta da se uči.  U početku je sve bilo lako  ali kako su godine prolazile bilo je sve ozbiljnije i teže. Ana Krstić Strinulović, moj razredni starešina je meni dosta pomogla i na kraju bila vrlo ponosna na mene. Zaista sam se trudio da ponesem titulu učenika generacije i iskreno sam joj se radovao“, počinje priču Edvard ne krijući radost što je sa velikim uspehom završio osmogodišnju školu u svom rodnom selu.

U odeljenju sa 12 učenika, veli, trebalo se izboriti sa gradivom, ali i sa drugovima iz školske klupe. Pamtiće osnovnu školu  po takmičenju iz fizike i po sportu. Omiljeni  mu je stoni tenis. Ipak, iz škole će poneti najlepše uspomene na drugove i druženja na času i odmoru. Ono što je nedostajalo su ekskurzije i izleti, izlazak iz sela sa drugovima i druženja na putovanjima.

„Kada je počela korona bilo je dosta naporno, gradivo je bilo teško i tek smo onda videli šta znači ići u redovnu školu i učiti kada nastavnici objasne lekcije i pomognu da lakše savladamo gradivo. Kada smo se ponovo vratili u školske klupe trebalo je malo vremena da se priviknemo ponovo na obaveze u školi. Za mene je u onlajn nastavi hemija bila najzahtevnija i najteži predmet“, priseća se ovaj učenik generacije časova u sedmom razredu.

Edvard se kao i većina dobrih đaka slaže da je dvogodišnja onlajn nastava bila loše rešenje za učenike koji ne beže od školskih obaveza i žele da napreduju. Rezultati upornog rada su se i ove godine videli na završnom ispitu i za njega je on bio izazov jer se ozbiljno uhvatio u koštac i sa gradivom i testovima koje je trebalo rešiti.

Dobar rad u osnovnoj školi i dobri rezultati na završnom ispitu doveli su ovog učenika generacije iz Kobišnice na prirodno matematički smer u Negotinskoj gimanziji. Zna, veli, da ga čeka mnogo učenja i spreman je na izazov jer je smer koji je izabrao težak i na njemu su najbolji učenici. Prirodne nauke su njegova ljubav, posebno matematika,  a Šumarski fakultet je cilj do koga želi da stigne jer ga ka njemu vodi porodična tradicija.

„Pored gimanzijskog znanja moja želja je da učim i zanat. Tata i deda su stolari i Šumarski fakultet je, mislim, pravi izbor da nastavim porodičnu tradiciju. Stolarska radionica postoji još od 1924. godine i ja sam odrastao u njoj. Skoro jedan vek postoji i ja ne želim da se ona ugasi. Slobodno vreme provodim sa tatom i dedom u radionici gde učim ali i pomažem. Posao je jako zanimljiv i inspirativan i od njega može da se živi“, sa ponosom nam priča Edvard koji je svoj poslovni put istrasirao.

Iz sela kreće noseći uspomene na školu, odrastanje uz drugove, sa željom da naredne četiri godine uspešno završi u Negotinskoj gimnaziji a akademsko znanje stekne na Šumarskom fakultetu kako bi porodični posao mogao da unapredi i svoju dedovinu, stolarsku radionicu, uvede u drugi vek postojanja.


Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.