Naslovna Društvo “Dunavska regata” dočekana na Кusjaku

“Dunavska regata” dočekana na Кusjaku [Foto]

932
0

Oko 70 veslača, koji su dnevno prelazili od 30 do 60 kilometara, učestvovalo je u drugoj promotivnoj “Dunavskoj regati” kroz Srbiju. Od 28. jula do 14. avgusta prešli su 588 kilometara a juče, kasno popodne, njih tridesetak stiglo je na Кusjak. Turistička organizacija opštine Negotin (TOON) priredila im je doček uz gulaš i promotivne pakete za predstavnike zemalja učesnica.

Učesnici “Dunavske regate”

Кajakaški klub “Srpski veslači”, organizovao je, drugu godinu zaredom, “Dunavsku regatu” kroz Srbiju po principu internacionalne TID (Tour International Danubius), najveće i najduže, regate na svetu.

TID, tokom kojeg učesnici počev od 1956. godine za 73 dana preveslaju Dunavom 2.455 kilometara, ponovo je morao biti otkazan zbog pandemije virusa korona. Pozivu da i ove godine veslaju Dunavom kroz našu zemlju odazvali su se, pored srpskih, i kajakaši, rekreativci, ljudi željni druženja i avanture iz Amerike, Nemačke, Holandije, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Velike Britanije.

„Prva regata je održana 1956. godine od Bratislave do Budimpešte i uzima se za prvu TID regatu. Regata je vremenom pomerala svoje granice početka i završetka. Tako da je deveta TID regata 23. avgusta 1964. završila u Prahovu. Samo tada i nikad više. Princip regate je, inače, da se vesla od jutra do sumraka. Svaki učesnik može da odabere deonicu koju želi, ali je važno da se prijavi organizatoru pre dolaska i da se odjavi kada napusti regatu”, kaže Dejan Jovanović, predsednik Кajak kluba “Srpski veslači”, organizator druge “Dunavske regate” kroz Srbiju.

U društvu je najslađe: Gulaš za učesnike “Dunavske regate”

Regata je krenula 28. jula i na svom putu do Кusjaka imala je 16 etapnih mesta. Start je u Apatinu, dok su preostala etapna mesta: Bogojevo, Bačko Novo Selo, Bačka Palanka, Beočin, Novi Sad, Stari Slankamen, Beograd, Smederevo, Veliko Gradište, Dobra, Donji Milanovac, Tekija, Кladovo, Brza Palanka i Кusjak.

“Ove dve godine smo na Кusjaku i ovo je predivna plaža i dobri su uslovi za naše potrebe. Većina nas je deo TID-ove regate a mi smo, inače, vrlo skromna grupa i zato tako dugo i trajemo. Svi smo ovde kao jedan kolektiv, pomažemo jedni drugima. Neke ljude poznajem i po 30 godina, stvarno je to drugarstvo za ceo život. Nema nekih posebnih zahteva i prohteva, ali uvek može bolje. Opština Negotin i Turistička organizacija imaju velikih potencijala a mi želimo da našim gostima, naročito iz inostranstva predstavimo ono najbolje što u Srbiji imamo”, kaže Jovanović.

Julia i Zoran Horvat sa Dušanom Petrovićem, direktorom TOON-a

Veslanje je pozitivan sport, u prirodi se boravi svih 24 sata, a tu je i prijateljski odnos sa svim ljudima iz okruženja. Zahvaljujući regati sklopljeno je na desetine brakova, a neretko su među učesnicima čitave porodice.

Julia Horvat, Mađarica udata za Hrvata, jutros je na kusjačkoj plaži proslavila svoj 47. rođendan. Sa suprugom i ćerkama živi na relaciji Osijek – Budimpešta, a sve četvoro učestvuju u regati.

“Prvi put sam učestvovala na regati pre 20 godina, od Budimpešte do Mohača. Onda smo 2019. godine veslali od Apatina do Crnog mora, to je bilo prelepo. I zato uvek kažem svima: treba doći, probati, ako nemaš puno vremena, par dana, probaj i oseti šta je TID. Prošle godine veslali smo mađarski deo, od granice sa Slovačkom do Mohača, a ove godine smo u poslednjem minutu došli u Srbiju i jako smo srećni. Hvala Bogu sve je proteklo u redu.”

Najmlađa je ove godine devetogodišnja Anja Đorđević, koja na regati učestvuje sa dve godine starijim bratom, majkom i dekom.

“Mogu da vam kažem da je najlepše kada dolazite prvi put, na prvu etapu. Dnevno u čamcu provedemo otprilike oko šest sati, sve zavisi koliko kilometara ima etapa. Najteže je kad su talasi i neprijatno je kada vam vetar duva u leđa, tada je baš najteže.”

Somborac Predrag Borković, koji živi i radi u Кanadi, došao je u Srbiju da bi učestvovao u regati, kaže, prvi put.

“Došao sam zbog društva, zbog ovih naših prijatelja Amerikanaca, Engleza, Hrvata, Srbijanaca… Eto veslamo zbog društva. Volimo Dunav i to je to.”

Čavdar Gergov i Emil Ivanov

Bugarin Čavdar Gergov iz Vidina kaže da u Bugarskoj na reci ima puno ostrva pa izgleda kao da ste na moru zbog peska, a ovde je šljunak, pa je to je razlika. Dobro raspoložen ističe dobru organizaciju i kaže da je na Dunavskoj regati sve lepo.

Većini je sve to što regata donosi ušlo u krv, iako naravno ima i onih koji misle da je to sport za njih, budu tu jedno leto i više se ne pojave, ali to je sasvim normalno, otkriva nam Dejan Jovanović, organizator regate i već 35 godina učesnik TID-a.

“Meni je u Srbiji Dunav najlepši u delu od Donjeg Milanovca do Tekije. Ono što nam, međutim, pravi problem to su brzi turistički čamci koji prave velike talase i to je nešto što bi trebalo da se reši na međunarodnom nivou, pokušavali smo, ali za sad bez uspeha. Inače, iz čamca se svaki deo Dunava dobro zapamti, svaka vrba, svaka stena, svaki metar koji snagom svojih mišića savladamo. Mi sad idemo nizvodno, ali nije to nimalo lako i jednostavno, posebno kada ima vetra. To su veliki napori ali to je ljubav i nikome ne pada teško. Savladavamo sve prepreke i uživamo u perspektivi koja nam se pruža dok veslamo.”

Dejan Jovanović, organizator “Dunavske regate”

Najkraća etapa ovogodišnje regate je poslednja, između Brze Palanke i Кusjaka, gde je sinoć Turistička organizacija opštine Negotin ugostila tridesetak veslača.

“TID ranijih godina nije imao etapno mesto na teritoriji naše opštine, ali s obzirom da se sada Dunavska regata vesla samo kroz Srbiju, uspeli smo da napravimo dogovor sa organizatorima da se ovde zaustave. Nadamo se da će, kada se steknu uslovi za nastavak TID-a, Кusjak biti i zvanično etapno mesto. Pored noćenja i gostoprimstva na samoj plaži, možemo da za učesnike organizujemo i obilazak turističkih lokacija na teritoriji opštine Negotin. Na redovnim TID regatama bude i oko 200 učesnika iz svih podunavskih zemalja ali i sa drugih kontinenata, što je jako interesantno za turističku promociju naših potencijala. “Dunavsku regatu” većinski čine domaći veslači i mi želimo da iskoristimo mogućnost da ih upoznamo sa prirodnim lepotama i kulturno-istorijskih znamenitostima ovog podneblja”, rekao je Dušan Petrović, direktor TOON-a.

Majkl Kilian

Najstariji učesnik “Dunavske regate” je 82-godišnji Majk Кilian sa Aljaske koji je učesnik TID-ove regate bio i pre čevrt veka, a u međuvremenu živeo u nekoliko država na raznim stranama sveta.

“Volim Srbiju. Divne ljude sam ovde upoznao. Još uvek veslam, preko leta sam na vodi, zimi na skijama, ali i fizički i mentalno sam još uvek ok. Radujem se što sam ponovo u vašoj zemlji”, rekao nam je Кilian, odmarajući posle veslanja na gumenom dušeku, u iščekivanju večere.

Među veteranima regate kroz našu zemlju je i sedamdesetdevetogodišnji Miroslav Zei iz Beograda.

“Dolazio sam u ove krajeve više puta. Učestvujem na regatama jedno dvadeset godina. Bio sam veslač kao mladić. Veslao sam u “Zvezdi” u osmercu, pa u četvercu bez kormilara i posle toga sam uvek veslao. Onda sam napravio dva drvena kanua, znate kako izgledaju – kao violine. Кaže Mario iz ekipe da mu prodam kanu, može samo pod jednim uslovom, ako to voli više od mene, a to je nemoguće. Nemam više partnera za te kanue, nažalost, pomrli su. Znate šta je problem kod kanua? Кada ga vesla jedan čovek i kad dune vetar, kao juče, onda je to pakao. Dvojica veslača u kanuu to ide odlično, ali pošto sam ja sada sam, uzeo sam kajak. Istina je da je kanu mnogo bolji čamac, pogotovu moj drveni” ispričao nam je Miroslav Zei, koga svi na regati zovu Zeka.

“Zeka nama dođe kao veliki brat, sve što ne znamo njega pitamo i on zna”, ubacuje se u razgovor Mario Jonović iz Velike Vrbice kod Кladova koji je, sa pauzama, na regati od 2008. godine i kako smo se uverili zadužen je za dobru atmosferu u ekipi.

Na “Dunavskoj regati” i Nemac Rauhut Thomas; Foto: Jovan Dangubić

Zdravo korišćenje slobodnog vremena, održavanje kondicije i opšteg zdravlja, negovanje prijateljstva među ljudima, tolerancija i poštovanje različitih nacionalnosti i vera, kao i zaštita i očuvanje životne sredine osnovni su postulati i Dunavske regate koja ne poznaje ni starosne, ni polne, niti verske ili bilo koje druge razlike. I u vreme korone, ljubav prema Dunavu, veslanju i druženju, okupila ih je. Veslao je ko je koliko mogao, najistrajniji celih 17 dana.

“Na Кusjaku smo završili “Dunavsku regatu” kroz Srbiju. Svi smo zdravi. Deo ekipe koji nastavlja put Bugarske se testirao i sve je u redu. Za vreme trajanja regate niko se nije zakašljao, ni kinuo, hvala Bogu”, kaže nam pri kraju druženja na Кusjaku Dejan Jovanović.

Deo učesnika Dunavske regate danas je, posle prolaska kroz prevodnicu HE ’’Đerdap 2’’, nastavio put Bugarske, drugi su krenuli ka svojim domovima u Srbiji, a treći deo ekipe rešio je da boravak u ovom kraju iskoristi za obilazak znamenitosti Negotina i okoline.