Naslovna Kultura Dragoslava Veljković Madžar najavila objavljivanje novog rukopisa

Dragoslava Veljković Madžar najavila objavljivanje novog rukopisa

432
0

Udruženje „Egokult“ i negotinska Biblioteka u Muzeju Hajduk Veljka predstavili su knjigu Dragoslave Veljković Madžar, nekadašnje novinarke RTV “Krajina”.

Promociju knjige “Kad je Gregor plakao”, zamišljene kao veče sa mnogo poezije i muzike i tek nešto priče, otvorila je sama autorka kazivanjem stihova “Mi, građani drugog reda”. Ovom pesmom Dragoslava Veljković Madžar je u maju 2017. promovišući pesnički prvenac najavila svoju novu zbirku, a njeni čitaoci već na prvo slušanje proglasili su je svojevrsnom himnom.

Druga zbirka sa šezdeset pesama objavljena je u izdanju Narodne biblioteke “Dositej Novaković” krajem 2019. godine, a sticaj okolnosti, učinio je kao i kod prve, da su čitaoci promociju morali da sačekaju. Dragoslava je poželela da susret bude na istom mestu, u Todorčetovom konaku, verujući da je ovaj prostor njena talija.

“Hvala vam što smo večeras opet zajedno. Ne virtuelno nego stvarno, prirodno. Ova zbirka je samo povod da večeras zavirimo u alhemiju stiha i pokušamo da nađemo odgovor na pitanje gde su granice vremena ili jednu drugu dimenziju – postoji li vreme uopšte? Ili nas to neko namerno smešta u zatvoreni krug kako bismo shvatili da trajemo ograničeno. Kako god, mi ćemo večeras probati zajedno da uz poeziju, muziku i vino ispratimo još jedan petak u nadi da će ih biti još”, rekla je sinoć, obraćajući se publici, Dragoslava Veljković Madžar.

O lirskoj poetici autorke govorio je jedan od najplodotvornijih krajinskih pesnika Vlasta Mladenović, koji je kao glavni i odgovorni urednik podržao objavljivanje ove zbirke:

“Sam naslov zbirke poezije Dragoslave Madžar većinu čitalaca verovatno asocira na Kafkinog Gregora, iz čuvene pripovetke “Preobraženje”, koji je u svojoj osami, teskobi, sa svojim doživljajima i doživljavanjima, osećanjima. Ima u tome istine, iako autorka to ne naglašava implicitno, nego izražava svoj odnos sa svetom. Njena poezija je intimistička, ali ne i hermetička, zato su njene pesme približne čitaocima, koji sami mogu sa njom da saosećaju i osećaju, čime ona dobija univerzalnu dimenziju.”

Osim autorke, njene stihove, kao i na promociji prve knjige, kazivale su i njene nekadašnje koleginice, novinarke  Suzana Mihajlović Jovanović i Zdenka Tomić, ali i višegodišnja pobednica smotre recitatora Marija Šamić čije je nadahnuto kazivanje ostavilo dojam kod publike.

Muzički deo programa obojili su profesori Umetničke škole “Stevan Mokranjac”, Vesna Garabantin na violončelu i Stefan Nikolić na harmonici, koji su doneli svoje čitanje nekoliko poznatih kompozicija svetskih hitova.

Pesnik Miodrag Zlatković, dugogodišnji predsednik nekadašnje Književne omladine opštine Negotin i jedan od urednika časopisa “Buktinja”, pred publikom se lično obratio autorki:

“Ti si taj ozbiljan glas koji je oslobođen zanatskog ulepšavanja, bez trikova, koji izlazi iz tvojih ruku i nama (kao kroz infuziju) direktno ubacuje taj neophodni, životni smisao. To prelivanje gorke emocije je, u stvari, podsticaj da razumemo ovu beskonačnu liniju razdavajanja zelene i plave boje Egejskog mora kao da je na tom čudesnom mestu zarobljen tvoj glas u dosluhu sa bogovima Olimpa”, rekao je između ostalog Zlatković.

Inače, publiku u Todorčetovom konaku su zaista na samom ulazu dočekivale pesme. Ideju Aleksandre Madžar u delo je sprovelo Udruženje „Egokult“, koje je za ovu priliku odštampalo nekoliko pesama Dragoslave Veljković Madžar i ponudilo ih publici na dar.

Na kraju promocije zbirke “Kad je Gregor plakao” Dragoslava Veljković Madžar predstavljanjem dve kratke priče najavila je objavljivanje novog rukopisa, koji će činiti kratke priče i metafizike.

Oni koji su imali prilike da čuju odlomke, znaju da je ovoga puta otišla korak dalje i da će publici ponuditi sasvim novo štivo vredno pažnje. U njenoj glavi i srcu, čuči nebrojeno doživljaja i emocija koje odbija da otkuca već ih ispisuje rukom. Ima u tome posebne draži i stalno nečeg nedovršenog, i kako sinoć reče:

“Stari ljudi kažu da je čovek živ dokle god ima nedovršenih poslova. Svima nama želim još mnogo takvih poslova.”