Naslovna Društvo COVID-19 Dr Goran Mitulović održao u zavičaju predavanje o istraživanju kovida

Dr Goran Mitulović održao u zavičaju predavanje o istraživanju kovida

985
0

U sali Srpskog lekarskog društva u Negotinu nedavno je predavanje na temu „Pogled na CoVID sa laboratorijsko-analitičke strane – Proteomiks i potraga za strukturom i slabim tačkama” lekarima Zdravstvenog centra održao dr Goran Mitulović.

Pandemija kovida je pokazala da nauka može brzo i učinkovito da reaguje na izazove pandemije i pruži rešenja i smernice u zaštiti, dijagnostici i lečenju bolesti izazvanih nepoznatim ili malo poznatim patogenima, smatra dr Goran Mitulović, nekadašnji negotinski gimnazijalac, sada autor 40 naučnih radova u “peer reviewed” časopisima, recenzent EU komisije za naučne projekte (Erasmus+, Marie Curie-H2020, Swiss National Science Foundation, Horizon 2020), autor i recenzent naučnih publikacija i časopisa…

„Iako su korona virusi poznati već nekoliko decenija, iako se istraživački rad na ovim virusima odvija već veoma dugo, brzina kojom se novi virus proširio i njegova zaraznost su iznenadili stručnjake iz oblasti mikrobiologije, virusologije, imunologije i medicine. Jedini način da se razume mehanizam zaraze i da se pronađu vakcine sa dobrim i visokim učinkom zaštite je bio intenzivno umrežavanje i interdisciplinarno izučavanje virusa.

Zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu izučavanju ovog virusa, genom je postao poznat veoma brzo, samo nekoliko nedelja nakon zvanične objave epidemije u Kini. Poznavanjem osnovnog genoma virusa, takozvanog wild-type, postalo je moguće pratiti mutacije, koje su kod virusa uobičajene, stalne i, obično, veoma česte i brze“, pojašnjava dr Mitulović.

Izučavanje proteoma virusa, smatra dr Mitulović, podjednako je važno kao genom, čak i važnije u nekim delovima.

„Genom je relativno statičan i konstantan, čak i kod virusa gde su mutacije česte, ali je proteom veoma dinamičan. Jedna mutacija u genomu znači promenu recepta za stotine proteina. Pošto virusi koriste S (Spike) protein za uspostavu kontakta sa ćelijom koja im se dopadne i koju izaberu za svoje razmnožavanje, mutacije donose i promene u ovom proteinu i tako virusu omogućavaju da brže prodre u ćeliju. Zato promene proteoma imaju veliki učinak na aktivnost virusa i sposobnost da izbegne antitela i zaštitu koja se stvara vakcinacijom ili imunitetom nakon preležane bolesti, a koja cilja na blokiranje aktivnosti S-proteina i njegovo „otvaranje“ ćelijskog zida. Zbog toga je i razina zaštite koju pružaju vakcine često nedovoljna kod novih sojeva virusa“, navodi dr Mitulović.

Ovaj naučnik, koji se više od dve decenije kroz projekat „Čekit“ (CheckIt! www.checkyourdrugs.at) bavi prevencijom narkomanije, a naročito mikro i kapilarnom hromatografskom i masenospektrometrijskom analizom toksina i droga u biološkim tečnostima lekarima negotinske zdravstvene ustanove preneo je iskustva u istraživanju aktuelnog kovida-19, budući da je godinama bio deo tima bečkog  Medicinskog Univerziteta,  a sada je deo naučno-istraživačkog tima u Brukeru.

„Proteomika omogućava otkrivanje i karakterizaciju proteina virusa i promene, pre svega glikolizaciju (vezivanje raznih vrsta šećera na amino kiseline S-proteina) u najmanjim količinama (atomol). Upoređivanjem proteoma karakterističnih za različite sojeve virusa moguće je identifikovati proteine i peptide koji se pojavljuju samo u delu S-proteina koji ne podleže mutacijama i koji je karakterističan samo za novi korona virus. To stvara mogućnost za brzu dijagnostiku, koja je istovremeno i preciznija i osetljivija od zlatnog standarda rtPCR metode. Naime, za rtPCR metodu mora da postoji određena koncentracija virusa da bi imali dovoljno materijala za izolaciju DNA, a karakteristični peptidi virusnog proteina su u telu nalaze već sa jednom virusnom česticom“.

Naučni radovi, istakao je dr Mitulović, pokazuju je moguće izolovati peptide virusa i dokazati njegovo prisustvo u telu u veoma ranim fazama infekcije kada nema simptoma bolesti i kada rtPCR pokazuje negativni rezultat.

„Takođe, ove metode pokazuju da se virus zadržava u telu dugo nakon prestanka svih simptoma i poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. Korišćenjem proteomskih analiza, moguće je prevideti i tok bolesti, odnosno razlikovati teške i manje teške infekcije.

Zanimljiv je i podatak da su sve proteomske analize pokazale da, nakon infekcije novim korona virusom, najveća opasnost preti kardiovaskularnom sistemu i krvnim sudovima u celini. Ako se ovo saznanje upari sa saznanjem da se virus dugo održava u telu, moguće je razumeti i, nažalost, česte smrti „ozdravelih“ kovid pacijenata zbog srčanog ili moždanog udara ili zbog plućne embolije i trombolitičkih komplikacija.“

Svi radovi vezani za kovid-19 su slobodno dostupni, a zainteresovani ih mogu pretraživati na https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/ upisivanjem pojmova „covid, covid-19, covid and proteomics“ ili kombinacijom sličnih pojmova za pretragu.

„Sva istraživanja u proteomici se izvode pomoću nano hromatografije, koja služi za odvajanje peptida i proteina, i masene spektrometrije, koja služi za detekciju i analizu peptida i proteina. Nakon odvajanje i detekcije, analiza rezultata se sprovodi pomoću veštačke inteligencije i bioinformatike. Bioinformatika i veštačka inteligencija se koriste i za predviđanje i simulaciju mutacija virusa i za simulaciju promena proteoma. Zato je moguće veoma brzo reagovati na ove promene i pristupiti izradi novih mRNA vakcina koje predstavljaju recept za stvaranje antitela u organizmu. Male promene u mRNA vakcini predstavljaju novi recept, a telo ovaj recept može veoma lako, mnogo lakše i jednostavnije i sa boljim učinkom nego kod klasičnih vakcina, da pretvori u antitela i tako poboljša zaštitu.

Korišćenjem takozvane MALDI masene spektrometrije i ciljanom analizom peptida, moguće ja izvršiti analizu velikog broja uzoraka (368) u roku od desetak minuta“, rekao je Goran Mitulović, koji je zajedno sa kolegama Katjom Pinker-Domenig (Medicinski Univerzitet, Beč i Sloan-Kettering Cancer Research Centre New York) i Lukasom Kenerom (Univerzitet veterinarske medicine, Beč i Medicinski Univerzitet Beč) trenutno angažovan i na projektu dešifrovanja heterogenosti raka dojke i tumora i njihovom mikro okruženju.