Naš sugrađanin, Đorđe Stanojević, rođen 7. аprila 1858. godine, fizičar, profesor na Velikoj školi, fotograf, rektor Beogradskog univerziteta, vizionar, stručnjak, mnogo je voleo svoju Srbiju. Školovao se u inostranstvu, ali se, potom, vratio u Srbiju i svim svojim znanjem i iskustvom stavio se narodu u službu. Iza njega su ostala mnoga dela, a pet hidroelektrana i dan danas rade sa istom energijom kao i u vreme pre više od jednog veka kada su puštene u rad.
Za 19. vek slobodno se može reći da je prekretnica u istoriji industrijskog razvoja sveta. Parne mašine pokreću lokomotive, brodove, generatore…
Pred sam kraj veka naš sunarodnik Nikola Tesla podario je čovečanstvu naizmeničnu struju. Stekli su se uslovi za prelazak u moderan vek.
Stručnjaci različitih profila prosto su opsednuti Teslom i njegovim patentima. Jedan od njih je i naš sugrađanin Đorđe Stanojević. Dve godine mlađi od Tesle, ali dovoljno bistar da razume Teslu i njegove vizije naizmenične energije.
Elektrana na Nijagari, prvenac bila je kao okidač u razvoju elektrike. Tesline generatore pokreće snaga Nijagarinih vodopada. Đorđe Stanojević, stručnjak koji je stalno gledao u budućnost i u toj budućnosti video svoju Srbiju osvetljenu Teslinom naizmeničnom strujom.
Beograd je 1893. godine upravo zahvaljujući stručnosti, ali i upornosti Stanojevića izgradio termoelektranu na Dorćolu koja je proizvodila jednosmernu struju, ali Đorđe je svestan benifita naizmenične i kreće u gradnju elektrana po Srbiji.
Užice je prva stanica. Tkačkoj radionici je neophodna energija, Đorđe Stanojević ima rešenje.
Na Đetinji ispod starog grada izgrađena je prva hidroelektrana po Teslinom sistemu naizmeničnih struja. Na Svetog Iliju 1900. godine pokrenuti su generatori.
Tkačka radionica dobija pokretačku energiju, a Užice osvetljenje. Ovo je dug velikom Tesli. Svi su zadovoljni. Đorđe Stanojević rastrčao se po Srbiji tražeći sledeću lokaciju za gradnju hidroelektrane
Samo tri godine kasnije i Leskovac dobija energiju sa Vučjanskih vodopada. Srbija se svrstava u moderne industrijske države koje koriste generatore koje je patentirao upravo Srbin Nikola Tesla. Gradovi po Srbiji prosto vape za energijom. Mnogo je želja, ali i otpora.
Sledeća stanica je HE „Sveta Petka“, na Nišavi u mestu Ostrovica. Hidroelektrana nazvana po obližnjoj crkvi i manastiru, počela je da radi 1908. godine. Bila je to najveća i najskuplja elektrana tog doba u Srbiji. Tri generatora snabdevali su strujom obližnji Niš.
Sledeće godine i Zaječar iz Hidroelektrane „Gamzigrad“ dobija električnu energiju. Prve sijalice zasijale su na varoškoj pijaci, svečano i uz veliko slavlje.
Električna energija danju je korišćena za potrebe Fabrike zejtina i mlinova, a u večernjim satima za osvetljavanje ulica. U blagodetima „elektrike“ ubrzo su počeli da uživaju imućni i ugledni građani Zaječara.
Na, Nikoljdan 1911. godine počela je da radi HE „Moravica“ u Ivanjici. Te večeri zasijale su sijalice po ulicama, u kafanama, u opštinskoj zgradi i u dvadesetak privatnih kuća.
Za stanovništvo elektrika je bila čudo neviđeno. Gledajući Ivanjicu sa obližnjih planina, ljudi su govorili: „Viđi, što je mjesecova iznad Ivanjice“.
Do početka Velikog rata u Srbiji zahvaljujući viziji našeg sugrađanina izgrađene su još elektrana na Peku kod Velikog Gradišta, i Bosilegrada, ali su iz nekog razloga srušene.
Pet hidroelektrana, pet energetskih bisera i danas su u pogonu najvše zahvaljujući viziji Elektroprivrede Srbije. Njihova proizvodnja je mala, ali sa istorijskog značaja predstavljaju temelje EPS a kao moderne evropske kompanije, ali i podsećanje na velika dela dvojice srpskih velikana.
