Naslovna Društvo Dijana Komarek: Deo mog srca je u Negotinu; tamo mu je i...

Dijana Komarek: Deo mog srca je u Negotinu; tamo mu je i mesto

7025
0

Kada pomirite dve velike ljubavi u svojoj radnoj karijeri, tada dečiji snovi mogu postati stvarnost  koju uživo sanjate. Dijana Komarek, Negotinka po rođenju, a sada Bečlijka, pomirila je svoje dve velike strasti i energiju dobre namere stvorenu uz televizijska svetla pretočila u ručno rađene šešire.

Dijana Komarek; Foto: Diana Kopaigora

Ne zna se tačan broj Krajinaca koji je svoj životni i radni put, nakon školovanja u Srbiji, nastavio  u austijskoj prestonici u kojoj živi, kažu statističari, najveći broj Srba, van granica zemlje.

Nakon završene Osnovne škole “Branko Radičević” i Negotinske gimnazije, Dijana Đorđević, Negotinka, bez dvoumljenja je, kaže, odlučila da studira novinarstvo i tako svoj dečiji san pretvori u javu.

“Novinarstvo me je oduvek privlačilo. Za mene je svaka televizijska emisija, svaki dobar intervju bio kao prozor u  svet. Kada sam kao srednjoškolka hipnotisano čitala intervjue i gledala autorske emisije novinarskih zvezda, uvek me je više interesovalo šta će pitati nego šta će sagovornik odgovoriti. Ta energija dobre namere, dečije znatiželje i neospornog glamura koji ide uz televizijska svetla je za mene uvek bio primer zanimanja iz sna”, kaže za NG Portal Dijana Komarek, koja je u Beč došla zbog nastavka školovanja, a u njemu ostala zbog ljubavi.

Novinarsko pero oštrila je kao glavni dopisnik austrijske prestonice za dnevni list “Kurir” sa temama koje su pratile estradni život javnih ličnosti. Oprobala se i kao politički novinar i taj angažman joj je doneo, kako Dijana Komarek kaže, najveću ljubav i životnog saputnika.

“Moj suprug Gerhard je uvek na prvom mestu. Od samog početka sam imala veliku njegovu  podršku jer je razumeo moju želju da se ostvarim u poslovnom i kreativnom smislu.  Poznanstvo sa suprugom, koji je Austrijanac mi je proširilo krug poznanstava, iako sam, kao novinar dnevnog lista „Kurir, kao glavni dopisnik iz Beča, upoznala i mnoge javne ličnosti ovog grada. Na žalost, u to vreme nisam poznavala svog supruga, koji je u politici i jedan od najuspešnijih ljudi  i više puta nagrađivan bečki preduzetnik, jer bi mi sada baš bio izazov raditi intervju sa njim”, sa osmehom kaže naša sagovornica koja već 14 godina gradi svoju uspešnu karijeru u Beču.

Dijana Komarek danas radi kao kreativni direktor firme “DK atelier” koja se bavi proizvodnjom luksuznih ručno rađenih šešira i beretki. Ideja za biznis i osnivanje sopstvenog brenda došla je, veli, spontano, a svoju strast ka šeširima koje je kupovala na putovanjima i donosila sa letovanja, pretvorila je u unosan posao spojivši istok i zapad,  Moskvu i Njujork.

“Ponosna sam što sam uspela da  u ovom komplikovanom trenutku okupim tim ljudi koji ručno prave šešire od najkvalitenijih materijala. Napraviti šešir je umetnost, a osmisliti dizajn je jedna velika bajka. Mislim da je prodaja u buticima na neki način prevaziđena, samim tim što imam klijente iz svih krajeva sveta, poput klijenata iz Moskve, Njujorka, Londona, tako da sam trenutno fokusirana na online prodaju. Nisam mogla ni da sanjam da će prva kolekcija biti rasprorata za dva i po dana. Šešire za sada, ipak, najviše kupuje inostrana klijentela. Bez obzira na sve rasprodate šešire meni je srce samo zakucalo jače kada sam ugledala story sa mojim šeširima, koji je podelila naša najveća estradna zvezda Ceca Ražnatović. Taj momenat ne mogu da zaboravim jer ona za mene ima isključivo emotivnu vrednost”, sa ponosom za naš portal govori Dijana Komarek koji svoj put do vrha gradi polako uz veliku podršku supruga, porodice i iskrenih prijatelja i ističe da je  svaki početak je težak, ali treba biti uporan,  ići stepenik po stepenik, jer „na vrhu uvek ima mesta ako se krene sa dna“.

Pored mnogobrojih obaveza koje donosi mesto kreativnog direktora, Dijana Komarek rado nosi svoje beretke i šešire kao model, pa svojom  ženstvenošću i lepotom dočarava svu jedinstvenost svojih kreacija.

“Smatram da je lepota vrsta talenta, nešto sa čim se rodite potpuno nezasluženo, baš kao i kod svih ostalih talenata. Šta ćemo posle sa tim zavisi jedino od nas samih. Sa godinama sam shvatila da loše komentare posmatram kao deo prirode onih ljudi koji ih izgovaraju. Sve što loše kažemo o drugima govori zapravo o onom lošem što je u nama. Kad god imam neki problem koji se tiče ljudi sa niskim vibracijama, volim da pozovem svoju dragu prijateljicu Jovanu Hiesmayr, koja je i svetski poznat life coach. Uz nju sam potpuno zavolela sebe i svoje kvalitete. U njenim knjigama često nalazim odgovore na životne dileme sa kojima se svi mi susrećemo, jer ih je i ona sama delila i o njima pisala sa našom velikom Isidorom Bjelicom.”

Dijana nije čest gost svog rodnog grada, a i kada u njemu boravi najviše vremena provodi, veli, u roditeljskom domu u kome se oseća kao da je u raju.

“Bilo bi neiskreno od mene da ne kažem da sa veoma tužnim emocijama odlazim svaki put iz Negotina. Ja sam tamo rođena, moji roditelji, prijatelji iz detinjstva svi su tamo. Deo mog srca je u Negotinu, tamo mu je i mesto”, pomalo sa setom govori o svom pogledu sa bukovskog brda kada je njene tri velike ljubavi ponovo vrate bečkim bulevarima, svetlima grada, poslu i prijateljima.