Naslovna Kultura Desanka Milošević iz Šarkamena čuva izvornu pesmu

Desanka Milošević iz Šarkamena čuva izvornu pesmu

809
0

Izvorno stvaralaštvo tema je kojom se uglavnom bave etnolozi i zaljubljenici u tradiciju, sve ređe mediji. U našim selima još uvek postoje narodni čuvari tradicionalne pesme. Jedna od njih je i vremešna Desanka Milošević iz Šarkamena.

Piše: Magdalena Pitarević, učenica Umetničke škole “Stevan Mokranjac”, Negotin

U  dvorištu svog doma dočekala nas je Desanka Milošević ne krijući želju da rado sa nama razgovara o pesmi koja prati čitav njen život. Za stolom pod venjakom baka Desa započinje svoju priču o pesmama koje pamti i priseća se početaka i svoje ljubavi prema pesmi.

,,Od najranijeg detinjstva naučila sam da pevam stare pesme slušajući baku i majku koja je u svoje vreme snimala pesme kao trajni zapis u RTS-u zajedno sa Lepom Lukić. Svoje prve javne nastupe imala sam na “Susretima sela” gde su i moji meštani prepoznali specifičnu boju glasa koju posedujem.Tada sam počela  da pevam glavni vokal na nastupima, dok su me mnogo iskusnije žene iz grupe pratile“.

Desanka je sa etno grupom “ Vrelo”, čiji je dugogodišnji član, nastupala na “Susretima sela” i manifestacijama u Krajini ali i na onim koji neguju i čuvaju izvornu narodnu pesmu: ,,Homoljski motivi” i ,,Jorgovan-fest”. Sa prestižnih sabora narodnog stvaralaštva u Kosjeriću i Mrčajevcima i sa takmičenja, članice “Vrela” vraćale su se najčešće sa prvom nagradom.

Desanka je imala veliku želju da krene stopama svoje majke i pesme sačuva od zaborava. U ovoj nameri da za generacije koje tek dolaze ostavi tonski zapis zaustavilo je NATO bombardovanje 1999. godine.

Jedna od pesama koja će svakako ostati zabeležena je i “Pastirče mlado”. Ovu poznatu pesmu, koju prisvajaju u mnogim krajevima bivše Jugoslavije, baka Desa peva sa stihovima koji se do sad nisu čuli, a koje, kaže, pamti još iz detinjstva kada ih je pevala njena majka.

Živa su njena sećanja na detinjstvo kada su u Šarkamen dolazili ljudi iz raznih krajeva i snimali je dok peva.

,,Sećam se jednog Japanca, Rumuna pa čak i poznatog novinara Kamenka Katića koji su razgovarali sa mnom. Među pesmama koje pamtim i pesme koje pevam za sebe su dodolske, đurđevdanske, ratne, žetelačke, koledarske kao i nezaobilazne ljubavne pesme. Pored svih tih pesama koje sam čula i upamtila, i sama sam osmislila svoje pesme”, priča nam baka Desa i govori stihove koje je sama napisala.

„Teci reko, Vrelska Studenice,

a kad’ dođeš u Šarkamen na proplanku,

pozdravi mi Jelicu čobanku…“

Skriveno, leti u senci Deli Jovana, a zimi pod snegom koji stiže sa Karpata, selo Šarkamen još uvek krije tajnu rimske carske porodice.

Pod ostacima palate Maksimina Daje, jednog od tetrarha rimskog carstva koja je i dan danas nedovoljno istražena, leži blago koje spaja vekove. Baš ta tajnovitost ovog mesta, pored koga je baka Desa napasala svoja stada, dala joj je inspiraciju da napiše pesmu:

„Kad je Deli Jovan ugledao,

u dolinu Vrelske reke,

tu je crkvu sazidao,

i u njoj staru majku zakopao.

Svu ju je zlatom oblio

a na grudi joj je ogrlice stavio…“

Dvorište Desanke Milošević iz Šarkamena napuštamo napojeni pričom o pesmi koja još uvek odzvanja pašnjacima i šumarcima uz obećanje  da ćemo doći ponovo. Pesme koje ona čuva su blago koje nam ostavlja u amanet. Sve ostalo je na nama, njenim naslednicima.


Ovaj tekst je deo projekta „Ne laži me čoveče“ koji realizuju Bor 030 i NG Portal. Projekat je podržan u okviru programa ZIman-ov fond za mlade koji sprovodi Zaječarska inicijativa i Fondacija Iskorak u saradnji sa Nacionalnom zadužbinom za demokratiju.