Naslovna Kultura Dejan Ristić: Imamo pravo da prošlost čuvamo neokrnjenu od onih koji bi...

Dejan Ristić: Imamo pravo da prošlost čuvamo neokrnjenu od onih koji bi da je falsifikuju

271
0

U okviru Negotinskog leta Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ u Negotinu predstavila je sinoć ovdašnjoj publici istoričara, prevodioca i scenaristu Dejana Ristića koji je govorio o mitovima, zabludama i legendama srpske i svetske istorije.

Kroz knjige “Mitovi srpske istorije” i  “Zablude srpske istorije” Dejan Ristić predstavio je mitove koji su odredili srpski nacionalni identitet, od onih najranijih iz doba Nemanjića do Josipa Broza Tita.

“Mi pripadamo narodu koji se s pravom ponosi sopstvenom prošlošću koja je u pojedinim razdobljima veličanstvena, u pojedinim razdobljima beskrajno tragična i stradalnička, ali kada mi profesionalni istoričari zagrebemo malo po tom ponosu i tom znanju istorije mi uvidimo, nažalost, da postoji više stereotipa a manjak znanja. I to je nešto što je veliki izazov za sve nas, posebno u ovom vremenu u kome živimo, u svetu, globalno posmatrano, u periodu post istine, devalvacije istinskih vrednosti kao što su nauka, kultura, umetnost, prosveta. Postavlja se pitanje na koji način možemo da sebe identitetski učvrstimo, ukoliko nismo dovoljno utemeljeni u znanju i onim istinskim vrednostima”, kaže Dejan Ristić.

Svoje razoktrivanje srpskih mitova i legendi Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, potkrepio je brojnim primerima nastojeći da nas zapita šta i u kojoj meri znamo, da li i na koji način koristimo to znanje, kao i da li smo i u kojoj meri utemeljeni u sopstvenom, zajedničnog nacionalnom identitetu.

“Ima puno istorijskih zabluda, neke su nastajale stihijski, neplanirano, neke su plasirane veštački da bi izazvale željeni efekat ali recimo kada govorimo o našoj nacionalnoj povesnici to su recimo brojne zablude u vezi sa događajima, ličnostima i procesima našeg srednjeg veka, recimo kod dama. Ono što je meni bilo fascinantno i što nisam očekivao budući da su ove tri knjige inspiracija za ovo predavanje predstavljene u 70 gradova u Srbiji i čitavom srpskom etničkom prostoru, apsolutno najveće interesovanje je bilo za Jelenu Anžujsku. I onda kada objasnite da ona nije bila anžujska nego vizantijska carska princeza onda kod dama najčečće bude razočarenje, makar na trenutak, a onda kada objasnite da se Dolina jorgovana nikad nije desila, da je to jedan savremen mit i zabluda koju je Tiodor Rosić stvorio u svom delu krajem prošlog veka, onda i taj romantični momenat onako izazove određenu vrstu razočarenja”, dodaje Ristić.

U prepunoj sali dečjeg odeljenja Narodne biblioteke “Dositej Novaković” Dejan Ristić govorio je i o odnosu istorije i mitologije, ali i mitomanije kojom se krivotvori istorija,“urušava i negira identitet nacije i ugrožava njen opstanak”.

“Ni mi nismo drugačiji od drugih naroda bogate istorije, tradicije i kulture, ali ono na čemu mi istoričari insistiramo to je da tu divnu pletenicu prošlosti koju sa jedne strane čine istorijske činjenice a s druge beskrajna mitologija, narodna tradicija i legende u jednom trenutku razvežemo kako bismo uočili šta su istorijske činjenice, a sa druge strane šta je njihova mitska i legendarna nadogradnja kako ne bismo brkali jedno s drugim i kako ne bismo svoje bitne stavove uspostavljali na legendama i zabludama i netačnosti, već isključivo na osnovu istorijskih činjenica,  a opet sa druge strane ljubomorno čuvali nacionalnu mitologiju, narodnu tradiciju i legende i oštro se i odlučno borili protiv mitomanije koja jeste pervertovana mitologija, dakle svesno zloupotrebljena mitologija zarad određenih ciljeva.”

U nadahnutom i zanimljivom predavanju ovaj autor brojnih stručnih dela i knjiga govorio je o Kosovskom boju, o Nemanjicima, o tome kako su i koji narodi nastajali iz srpskog naroda, koji je narod bogate istorije, podsetivši da je ona, ali i narodna i mitska tradicija u prethodnim vekovima na srpskim prostorima odigrala prvorazrednu ulogu.

“Istoričari se bave naukom, potragom za činjenicama i razdvajanjem onoga što jesu istorijske činjenice od onoga što jeste svesna ili manje svesna nadogradnja. Ne zato da bi se ta nadogradnja minimizirala već da bismo objasnili šta je ono što je stvaran istorijski tok, a šta je odraz tog istorijskog toka u nečemu što je bila aktivnost pojedinca, grupe, zajednice, čitave nacije. Mi sada imamo pravo i obavezu da to radimo, zato što pripadamo jednom starom evropskom narodu, bogate istorije i veličanstvene prošlosti. I mi imamo pravo i obavezu da tu prošlost čuvamo neokrnjenu i od drugih koji bi pokušali da je falsifikuju, krivotvore, omalovaže, negiraju, ali i od pojedinih kod nas koji bi pokušali da odu u onu drugu krajnjost, da bi je činili još veličanstvenijom nego što ona jeste bila. Za tim nema potrebe, jer naša prošlost je stvarna, poučna, motivišuća, oplemenjujuća. Treba je samo dobro poznavati i onda se s pravom njom ponositi”, zaključuje Dejan Ristić.