Na dečijem odeljenju negotinske biblioteke „Dositej Novaković“ sa učenicima trećeg razreda iz tri gradske škole družili su se pisci za decu Branko Stevanović i Stefan Mitić Tićmi, u okviru Majskih svečanosti.
Učenici trećeg grazreda iz tri gradske škole družili su se danas sa omiljenim piscima, Brankom Stevanovićem i mladim autorom Stefanom Tićmijem koji je poslednjih godina jedan od najtraženijih i najčitanijih srpskih pisaca za decu. Stefan Tićmi je profesor fizičke kulture koji se pisanjem bavi od malena a veli da književnost nije studirao kako je ne bi omrznuo i da svakoga dana otkriva nove pisce i neverovatna književna dela.
„Ja nisam svesno seo i rekao, ja ću da pišem za decu, već tražeći neki svoj izraz, književno upečatljiv došao sam do toga da je jezik koji je malo infantilan ono što meni prija i odgovara a ispostavilo se da prija i čitaocima. Mnogo je lep osećaj da znaš da to što pišeš na kraju dođe do nekoga”, kaže Stefan Tićmi koji je prvi preveo poeziju na znakovni jezik prilagođen gluvim i nagluvim osobama a osnivač je Omladinskog kluba “Ančiki”, neprofitne organizacije u okviru koje je, zajedno sa svojim prijateljima, napravio malu besplatnu biblioteku sa preko 5.000 knjiga.
Iz njegovog pera nastali su romani za decu „Uvatile me lutke“, „Ja sam Akiko“, „Kaput od mahovine“, ali su njegova interesovanja i film i pozorište. Susreti sa decom su prepuni neočekivanih situacija, zanimljivih i smešnih pitanja. Jedno koje pamti, kaže Stefan, desilo se u Vranju kada ga je mališan pitao „ A ženjet li si?“
„Sve je u pristupu deci, nije bitan uzrast, važno je da budeš prirodan i da ti TI, i onda nema barijera sa decom. Dokaz tome je i taj prvi susret sa decom nakon korone kada sam rekao sebi, to je to što mi je falilo! Ovakvi susreti sa decom su način da se sačuva književnost, da se čita.“
Rečenice koje stalno slušamo proteklih godina da deca malo čitaju, da je odgovornost na roditeljima ali i nastavnicima kao motivatorima su, kažu pisci za decu Branko Stevanović i Stefan Tićmi, istinite.
„Deficit je stvaralaca za decu u književnosti, iako mi imamo vrlo kvalitetne autore koji su vremenom, nismo to ni primetili, već postali srednja generacija: Dejan Aleksić, Uroš Petrović, Jasminka Petrović. Prosto smo dopustili da dođe do velike krize u punktovima na kojima se ispoljava stvaralaštvo za decu i mlade. Gašenjem izdavaštva za decu i listova za decu, obrazovnog programa na televiziji ugasila se ona lepa stvaralačka škola Dušana Radovića. Knjige za decu su počele da liče na reportaže i na jedan informativni način je počelo da se piše za decu bez lepih opisa i lepog izražavanja“, rekao je za NG portal Branko Stevanović, dečiji pisac, dobitnik brojnih prizanja i autor mnogobrojnih knjiga.
Prvu zbirku pesama “Trajanje” Stevanović je napisao još 1986. godine, a poslednja nosi naziv “Avanture Kraljevića Marka“.
„Našli smo jednu formulu da se deci približimo na jedan drugarski i duhovit način. Dušan Radović nije slučajno rekao: “Za decu treba pisati duhovito, a po mogućstvu i smešno, ali da ne bude glupo!“ Treba pisati zrelo i ozbiljno, da se podignemo na nivo deteta, a ne da se spuštamo na nivo, govorio je Raša Popov, jer su deca na pijedestalu ako pišete za njih.”
Branko Stevanović nas je podsetio na reči pisca za decu Igora Kolarova da bi svet bez biblioteke bilo jedno jako dosadno mesto, a danas je negotinska Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ bila mesto susreta onih koji se razumeju na lak i jednostavan način, dece i pisaca koji za njih stvaraju.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
