Naslovna Krajinske vinjete David Matejević: Promeniću stvari koje mogu i koje treba da se menjaju!

David Matejević: Promeniću stvari koje mogu i koje treba da se menjaju!

4195
2

Negotinac David Matejević je četvorogodišnji slavodobitnik nagrade Najbolji  student sa prosekom ocena 10 na Medicinskom fakultetu u Beogradu, budući kardiolog koji sanja da za istom katedrom, na kojoj sada pokazuje svoje znanje, sutra razgovara kao profesor sa svojim studentima.

David Matejević, student pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, svojoj porodici je i ovog decembra doneo mnogo radosti, potvrdivši  po četvrti put da je najbolji među najboljima i da sa indeksom  u kome su sve same desetke, opravdava status najboljeg studenta medicine poslednje četiri godine.

„Svaka pohvala znači, naravno. To je uvek dobra motivacija i podstrek za dalji rad. Taj momenat svečane dodele diploma 9. decembra je zaista nešto posebno, prosto me tera da budem na tom istom mestu u isto vreme i svake naredne godine nastavim sa svim desetkama i jednog dana budem dobar u svom poslu, budem od koristi ljudima kojima je to potrebno“, kaže David.

Neposredan u razgovoru, David je spreman za šalu i sa lakoćom govori o svojim studentskim danima prepunim anegdota, ali i o ispitima, profesorima, drugovima.

„Fakultet iziskuje dosta vremena, posvećenosti, rada i truda, ali organizacija je najbitnija. Mogu slobodno da kažem da nikad nisam zažalio što sam  upisao Medicinski fakultet, da su mi čak i najdosadniji ispiti na kraju ipak bili zanimljivi, da kad voliš nešto, nijedan dan učenja nije zamoran. Znao sam da učim i po 16 sati dnevno, bilo je tu mnogo neprespavanih noći.  Jedan od najtežih ispita je anatomija, svi to znaju. U kontinuitetu sam odgovarao tri sata, maratonski.  Ništa mi nije teško, uvek me je vodila ta želja za napretkom.“

Dečački snovi su ostali u rodnom Negotinu u kome je načinio prve korake ka nauci, ali je fudbal, kaže David, ostao neodvojiv deo njegovog odrastanja.

„Iz osnovne škole nosim uglavnom lepe uspomene, pre svega što se društva tiče. Dugogodišnji prijatelji, s kojima sam odrastao i doživljavao svakakve dogodovštine, išli su sa mnom svih osam godina, delili smo sve, igrali se, provodili većinu vremena zajedno. Bio sam odličan učenik, spreman za šalu i smeh.. Onda je naišao period prvih simpatija, treniranje fudbala i odlazak na utakmice sa dečacima iz kluba, prva nerviranja oko poneke slabe ocene… To su stvari kojih se uvek setim kada razmišljam o svom gradu. Spokoj“, dodaje David.

Škola je ovom mladiću otvorila veličanstvena vrata nauke i istraživanja, donela mu je zadovoljstvo u radu i pokazala put kojim je trebalo krenuti. Na tom putu, kaže, vodili su ga profesori, a najveći trag ostavio je razredni starešina Danilo Petrović.

„U Negotinskoj gimnaziji sam shvatio važnost pravilne raspodele vremena i dobre organizacije, kako ništa što je važno u životu ne bih zapostavio zbog nečeg drugog. Obrazovanje u Negotinskoj gimnaziji je, pokazalo se, meni stvorilo dobre temelje. U to sam se i uverio prilikom Republičkog takmičenja iz biologije u četvrtom razredu, gde smo moj drug Predrag Ilić i ja osvojili treće mesto. To je bio veliki uspeh, s obzirom da su dva momka iz  malog grada uspela da ostave kako lični, tako i pečat Negotinske gimnazije i samog grada, na nivou cele države.“

 „U toku školovanja nisam puno mario oko toga čime ću se dalje baviti. Na poslednjoj godini, kada je počelo pripremanje za fakultet, dvoumio sam se između farmacije i matematike. Međutim, nekako je to više bilo pod uticajem roditelja, familije, dok ja nisam u tome nalazio ličnu satisfakciju. Možda presudni momenat, bila je bolest koja je zadesila mog, sada pokojnog dedu i tada sam odlučio da će mi životni poziv biti medicina. Nailazio sam na dosta negativnih komentara povodom te moje odluke, kako dugo traje, kako je teško, međutim, bio sam istrajan u svojoj odluci i eto me, tu sam gde sam, i dalje student.“

Prijateljstvo i timski rad su  veoma važni u Davidovom životu, pa zato sa ponosom govori o svojim prijateljima, kolegama, ali i zdravom nadmetanju i podršci koja je neophodna za napredovanje.

„Svi smo svesni toga da je u medicini najbitniji timski rad, ma koliko svako bio kvalitetan kao pojedinac, verovatno to i jeste razlog zašto smo svi među najboljima. Doduše, ipak i dalje vučem sa sobom malo tog mentaliteta „moram da budem prvi i najbolji“, pa je možda to razlog što sam za tu osminu koraka ispred drugih“, zaključuje ovaj talentovani Negotinac.

2 KOMENTARA

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.