Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Cveti, dan kada je Hrist svečano ušao u sveti grad Jerusalim.
Praznik Cveti uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Uskrs.
Proslavlja se u spomen na poslednji, carski i svečani ulazak Hrista, u sveti grad Jerusalim. Naime, prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim, a glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili. U Jerusalim je ušao jašući magare, a narod ga je dočekao mašući granama palme u znak dobrodošlice uzvikujući „Osana (slava) sinu Davidovu“. Praznik je, inače, ustanovljen krajem IV veka.
U Srbiji se Cveti obeležavaju i kao istorijski praznik, jer je na ovaj praznik 1815. godine Miloš Obrenović ispred crkve u Takovu podigao narod u Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti.
Dok pravoslavni vernici obeležavaju Cveti, katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve proslavljaju najveći hrišćanski praznik, uskrsnuće Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
