Današnji praznik, u narodu poznat kao Sveta Petka, prvi je u nizu velikih praznika koji uz sveću, žito, kolač i vino slave pravoslavni hrišćani.
Prepodobna majka Paraskeva, Sveta Petka, veoma je poštovana svetiteljka i zaštitnica je mnogih žena u Srbiji, a slavljena je i poštovana vekovima u jugoistočnoj Evropi.
Sveta Petka je živela krajem 10. veka. Rođena je u Epivatu u Maloj Aziji, a prema zapisima svetog vladike Nikolaja Velimirovića njeno poreklo je sa prostora Srbije.
Legenda govori da su se na njenom grobu događala čuda, pa su njene mošti tokom vekova vladari sa ovih prostora prenosili više puta. Iz Trnova, po zapovesti sultana Bajazita, prenete su u grad Jaši, a 1396. godine kneginja Milica, ćerka cara Lazara, zemne ostatke sahranjuje u crkvi Ružici na Kalemegdanu. Sredinom 17. veka mošti svetiteljke, prepodobne mati Paraskeve vraćene su u grad Jaši i položene u crkvu Sveta tri jerarha.
Pored hramova posvećenih velikoj svetiteljki Sveta Petki, često se nalaze izvori lekovite vode koje vernici koriste za zacelivanje rana, ali kao zaštitu od bolesti.
Na današnji dan, po narodnim običajima, ne rade se teški poslovi, a žene ne peru veš i ne šiju.
Mlade devojke danas beru cveće i njime ukrašavaju dom kako bi u predstojećoj godini vladala sloga i mir u kući. Devojčicama se danas oblačila nova haljinica kako bi je u narednoj godini pratila sreća. Mnogi narodni običaji u pojedinim krajevima Srbije zadržali su se i do danas.
Slavarima čestitamo slavu Sveta Petka!
