Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Spasovdan, dan kada se Isus Hrist poslednji put javio svojim učenicima. Spasovdan je slava svih Krajinaca.
Danas obeležavamo praznik posvećen Hristovom vaznesenju, Spasovdan. Praznik se proslavlja u znak sećanja na poslednje Hristovo javljanje učenicima kada im je zapovedio da idu po svetu i propovedaju jevanđalje. Naočigled svih prisutnih na Maslinskoj gori, nakon ovih reči, vazneo se na neboi time završio svoje delovanje spasenja na zemlji.
Hristovi učenici su poslušali svog učeitelja i veru su širili svetom i tako ljude spasavali u veri pa odatle i potiče naziv praznika Spasovdan.
Ovo je pokretak praznik uvek se obeležava u četvrtak četrdeseti dan nakon najvećeg praznika Vaskrsa.
Srpski car Dušan svoj čuveni Zakonik usvojio je upravo na Spasovdan 1349. godine koji je pet godina kasnije i dopunjen.
Po narodnom verovanju današnji praznik kuću spasava od nevolja a decu od bolesti. Danas se ne rade teški poslovi a praznuju ga stočari i ratari. Mnogi pravoslavni hrišćani slave Spasovdan kao krsnu slavu a česta je zavetina čitavog sela.
Spasovdan je i slava naše opštine, a kao zavetinu svetkuju ga meštani Kobišnice, Jabukovca, Vratne, Jasenice, Veljkova, Braćevca i drugih naselja u Negotinskoj i Timočkoj Krajini.
Vaznesenje Gospodnje hramovna je slava crkava u Jabukovcu, Jasenici, Brestovcu, Srbovu, Prahovu, Radujevcu, Rajcu, Sikolu i Šarkamenu, ali i slava Manastira Koroglaš i crkve Manastira Vratna.
Svim Krajincima čestitamo praznik.