Rođenje Presvete Bogorodice, jedan od 36 velikih pravoslavnih praznika u narodu se obeležava kao Mala Gospojina.
Praznik je posvećen rođenju Bogorodice koja potiče iz Nazareta od roditelja Joakima i Ane. Hramovna je slava Crkve Roždestva Bogorodice u Negotinu, poznatije kao Hajduk Veljkova crkva, jedne od najstarijih pravoslavnih svetinja u ovom kraju.
Od davnina je ovaj praznik višestruko bio značajan za srpski narod. Sa njim su počinjale jesenje svadbe, a vredni ratari sa prvim petlovima su bili na svojim njivama i bavili se ozimim usevima.
Sem po praznovanju i svetkovinama, za Malu Gospojinu su vezani i brojni narodni običaji. Veruje se da kada je na ovaj dan vedro, sunca će biti i tokom zime. Veruje se, takođe, da na današnji dan ne treba donositi važne odluke i počinjati neki važan posao.
Praznik Mala Gospojina je u našem kraju poznat po jesenjem vašaru koji ima dugu tradiciju. Decenijama unazad okupljao je veliki broj trgovaca, zanatlija, kafedžija, gostiju iz čitave zemlje, ali i naše zemljake koji žive i rade u zapadno evropskim zemljama.