Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Vozviždenje časnog krsta, dan kada je pronađen Časni krst na kojem je razapet Isus Hrist.
U pravoslavnom kalendaru Vozviždenje, odnosno podizanje časnog krsta označeno je crvenim slovom. Slavi se u spomen na dan kada je pronađen Časni krst na kojem je razapet Isus Hrist.
Кrst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Кonstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Tokom ratova se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Na vest da je Časni krst pronađen okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje. Taj dan se slavi kao Кrstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.
Po narodnom verovanju, ako je na Кrstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna. Iako je crveno slovo valja na današnji dan dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu.
Za Кrstovdan, koji uvek pada 27. septembra, strogo se posti, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
