Adam N. Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva promovisao projekat „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“ u Negotinu.
U saradnji sa Muzejom Krajine, Srpsko arheološko društvo predstavilo je posetiocima u Muzeju Hajduk Veljka projekat „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“.
O značaju čuvanja arheološkog nasleđa, kao neobnovljivom resursu i njegovom uništavanju, koje je nepovratno, govorio je predsednik Srpskog arheološkog društva, Adam N. Crnobrnja.
„Često kod nas vole da kažu da bi Vojvodina mogla da hrani pola Evrope. Isto je i sa kulturnim nasleđem, jako smo bogati, ali nažalost bili smo kuća na putu rušenja predhodnih stoleća. Ali ono što je rušeno ostalo je zapisano u arheološkom zapisu“, kaže Crnobrnja.
Projekat, sa kojim je Adam N. Crnobrnja upoznao predstavnike lokalne samouprave, direktore škola, ali i zainteresovane građane, za cilj ima da, kroz saradnju sa donosiocima odluka i stručnim službama lokalnih samouprava i nadležnim muzejima, započne kampanju očuvanja arheološke baštine.
„Svaka vlast kod nas u Srbiji, decenijama unazad jako malo i sve manje pažnje poklanja arheologiji. To se vidi kada daju površne informacije o lokalitetima koje su ponekad i pogrešne, a vi to sutra ne možete ni da ih vidite. Zato je ova kampanja važna da relevantne učesnike upoznamo sa propisima, procedurama, zakonima koji regulišu oblast arheologije i ukažemo na dobre i loše primere, jer smatramo da na taj način možemo popraviti odnos šire zajednice prema arheološkom nasleđu.“
Srpsko arheološko društvo, kao reprezentativno udruženje u kulturi za oblast nepokretnog kulturnog nasleđa, planira da projekat promoviše u 14 gradova Srbije.
„Ciklus predavanja i ima za cilj podizanje svesti o značaju arheloškog nasleđa. Ovaj projekat može, pored ostalog, imati i ekonomski benefit, jer sva arheloška istraživanja, a u Srbiji ih godišnje ima oko 150, upošljavaju zaista mnogo ljudi iz različitih delatnosti.“
Sva arheološka istraživanja koja su kompleksna, od iskopavanja do prezentacije, prolaze kroz određene faze, ali u realizaciji svakog mnogo je karika u lancu. Pitali smo predsednika Srpskog arheološkog društva, Adama N. Crnobrnju ko je najslabija karika ?
„Mi arheolozi smo, što se tiče pokušaja rada, najjača karika u lancu, iako smo brojčano najslabija, jer su kod nas najslabije poluge moći. Mi recimo tražimo da istražimo lokalitet. Za to treba odobriti sredstva koja odobravaju razna tela, i politička i strukovna. A kada je u pitanju zaštita, mi alarmiramo ako dođe do uništenja lokaliteta, ali mi ne možemo da hapsimo, da se bavimo sudstvom. Tu se vidi ko su sve karike u lancu čuvanja arheološkog nasleđa. Naši prvi saradnici moraju da budu lokalne samouprave, i uglavnom lanac tu puca. Zato smo mi, nažalost, često prva i poslednja karika u lancu.“
Lepo ponašanje i čuvanje prošlosti se uči od najranijih dana, ističe naš sagovornik. Zato škole i nastavni program imaju veliku i značajnu ulogu u čuvanju arheološkog nasleđa.
„U muzejima je početkom 2000. godine pokrenuta inicijativa radioničarstva sa decom. Ja sam predlagao da se to uradi sistematično sa nekim dugoročnim planom. Ta deca, sa kojom smo je pravi način trebalo da krenemo tada, sada bi dovodila svoju decu u muzej. Bojim se da se sve svodi na događaj. Učenje čuvanju prošlosti počinje od malih nogu, jer bez prošlosti zaista nema budućnosti. Mi nismo vidoviti da vidimo budućnost, ali iz iskustva prošlosti možemo da je u nekom roku predvidimo. Drugačije se prema svemu odnosima ako znamo da poštujemo svoju prošlost. Da uvažavamo svoje pretke“, ističe Adam N. Crnobrnja za NG portal.
