Naslovna Kultura Čas istorije u Negotinu o vladavini Obrenovića u Srbiji

Čas istorije u Negotinu o vladavini Obrenovića u Srbiji

314
0

Istraživači porodice Obrenović, koja je u Srbiji vladala više od sedam decenija, doneli su kroz projekat, koji je krunisan edicijom od šest knjiga „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“, nove detalje iz života ovih vladara na našim prostorima.

U dvorištu Muzeja Hajduk Veljka Petrovića, u organizaciji Muzeja Krajine i Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca verni posetioci ovogodišnjeg programa „Negotinsko leto“ bili su u prilici da na svojevrsnom času istorije saznaju nove detalje iz svakodnevnog života porodice Obrenović.

Srbiju je ova porodica predvodila 72 godine, među njima je bilo pet vladara i četiti vladarke. Ono što je Karađorđe 1804. započeo, 11 godina kasnije nastavio je i zaokružio knez Miloš Obrenović.

O vladavini ove prorodice saznajemo iz šest naslova koji čine ediciju „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“, nastalu kao projekat Muzeja rudničko-takovskog kraja.

O desetogodišnjem projektu, koji još uvek traje, i u čijoj je pripremi već sedmi naslov, daljim istraživanjima života vladarske porodice Obrenović, govorio je sinoć Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.

„Sve ono što je ostalo od tih hatišerifa, taj berat koji daje Milošu Obrenoviću zakonsko pravo od turskih vlasti da  je on knez unutrašnje samostalnosti kneževine i da ga nasleđuje najstariji sin, to je bio pravni akt da kasnije knezAleksandar Karađorđević ima svoje naslednike. Govorimo o Obrenovićima kao nastavljačima Karađorđevića i obrnuto kao dve državotvorne dinastije. Uzmite Negotinsku krajinu sa Ključem, ona je bila ponos  Karađorđeve Srbije najepskije i najjunačkije je odbrana Hajduk Veljka, da bi 20 godina kasnije, žitnicu Srbije bez ispaljenog metka knez Miloš proširio sa još šest nahija i pripojio Srbiji. To govori da je porodica Obrenović imala tu državotvornu nit, kao i njihovi parnjaci Karađorđevići. Neki su bili bolji vladari, neki bolji ratnici“, kaže Aleksandar Marušić, istoričar i urednik publikacije „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“.

Relativno mlad, Muzej rudničko-takovskog kraja, pokrenuo je inicijativu pre jedne decenije da kroz 5.000 atrefakta javnost sazna detalje iz života porodice Obrenović. Jedna od priča vezana je i za zavesu u koju su bili zamotani Aleksandar i Draga Obrenović kada su bačeni sa prozora spavaće sobe, što je kaže istoričar Aleksandar Marušić takođe nov detalj iz stradanja vladarske porodice.

Knjige sadrže fotografije i opise predmeta, umetničkih kompozicija sa likovima porodice Obrenović, komade nameštaja, velikog broja pisama, odlikovanja, serije novca, koji su nastali kao posledica njihove vladavine, ali i tekstove o tome kakav je odnos imao svaki deo Srbije sa članovima porodice.

„Dolazim četvrti put među ove divne ljude i divni prostor koji ima što šta da ponudi i kroz Mokranjca i Hajduk Veljka. Ovo nije samo srpska sredina, već jedna kosmopolitska sredina ako gledamo kroz sva ova arheološka iskopavanja i sve ono što nam Dunav pruža. Svuda je tako uključena i ta vladarska porodica Obrenovića. Jer eto i taj jedan portret Kneza Mihajla koji se čuva ovde država je imala sluha da ga finansira i da ga obnovi. Istorijska istina nikada ne može biti apsolutna i ne možemo nikada da pravimo diskunituitet u istorijskim dešavanjima i događajima.“

Ovaj značajan projekat, realizovan kroz šest knjiga edicije „ Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“, koji će u budućnosti biti dobar izvor za nove istraživače, realizovalo je 70 ljudi različitih profesija od kustosa, privatnih kolekcionara, bibliotekara, arhivista, galerista iz Srbije ali i granica van zemlje.

Motiv je, rekao je Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja, pravljenje baze podataka koja je dragoceno izvorište za naučne istraživače, ali i za ljude koji vole svoju nacionalnu istoriju.