Naslovna Kultura „Buktinja“ u doba korone

„Buktinja“ u doba korone

543
0

Poslednje junske večeri na vrela 34 stepena u dvorištu Todorčetovog konaka u Negotinu, zaljubljenici književnosti, umetnosti i kulture prisustvovali su prelistavanju izdanja negotinskog časopisa „Buktinja“.

Pod imenom koje i danas nosi, ovaj časopis pokrenut je 1954. godine, kao list srednjoškolskih literarnih družina, da bi godinu dana kasnije prerastao u časopis za umetnost i kulturu, i izlazio je do 1956. godine.

Tradiciju publikovanja časopisa „Buktinja“ je 1985. nastavila Književna omladina opštine Negotin (KOON) a od 2008. godine objavljuje se u izdanju Krajinskog književnog kluba iz Negotina, pravnog naslednika nekadašnje Književne omladine.

Saša Skalušević, urednik „Buktinje“ i članovi redakcije ovog časopisa: Marko Kostić, nastavnik srpskog jezika i književnosti i Vlasta Mladenović, pesnik, predstavili su sinoć pet izdanja, odnosno devet brojeva objavljenih „u doba korone“.

U ime domaćina, Muzeja Krajine u čijem se prostoru održavala promocija, publiku je pozdravio Ivica Trajković, direktor Muzeja, a gost na promociji bio je Dragiša Ćosić, krajinski slikar koji je duži vremenski period živeo i stvarao u Grčkoj.

Dragiša Ćosić

„Buktinja je časopis koji je preležao koronu, čak je uspela da se u ovom periodu i „udeblja“ (svaki od brojeva štampan je na oko 200 i više strana). Kao što i samo ime „Buktinja“ kaže, uspeva da u sveopštem metafizičkom mraku koji nas okružuje, svetli i daje primer kako može drugačije, kako je moguć i drugačiji pristup i životu i publicistici i svemu što ima neke veze sa pisanom rečju generalno“, kazao je na promociji Marko Kostić, nastavnik srpskog jezika i književnosti koji je u „Buktinji“ do sad objavio nekoliko svojih priča namenski napisanih za ovaj časopis.

 

Marko Kostić

U jednom od predstavljenih brojeva našla se i njegova priča inspirana koronom, u kojoj se, kako kaže:„ne baš suptilno malo šalio i sa opasnijim virusom od ovog koji nas je napao, virusom koji utiče na nas poslednjih desetak godina, na naše umove, na naše duše, i ne da nam da se trgnemo i vratimo. Da bude ovo većina, a ne, nažalost, manjina, da ovo bude cela naša zemlja a ne jedno ostrvo gde smo se svi mi skupili ispod ovog oraha da bismo progovorili malo na nekom višem nivou. Nadam se da će ovaj naš razgovor, ovaj naš dijalog, u nekom trenutku biti na najvišem mogućem nivou i da je sa nama elita koju ovaj grad, i ova zemlja može da pruži“, rekao je Kostić i potom pročitao svoju priču.

„Buktinja je danas, ne preterujem, jedan od najznačajnijih časopisa u Srbiji. To jeste malo čudno i za nas, ali je činjenica, i nije moje subjektivno mišljenje, već poznatih, značajnih pisaca, intelektualaca a pre svega onih koji imaju uredničko iskustvo u izdavačkim kućama i koji su uređivali određene značajne časopise. To je veoma značajno jer „Buktinja“ danas može da se upoređuje i sa veoma vrednim časopisima koji izlaze i po pedeset, čak i sto godina. Nažalost, neki su časopisi u krizi iz različitih razloga, pa je možda i to uzrok ili se promenila uređivačka politika, ali u svakom slučaju naša „Buktinja“ je danas jedan od prestižnih časopisa u Srbiji. Dokaz za to je, da su u njoj želeli da objave najznačajniji, najaktuelnijih pisci, autori iz Srbije, ali takođe i iz regiona, uz odgovarajuće prevode, i neki naši, kako se to kaže, domaći autori kroz potreban zavičajni odnos“, istakao je na promociji Vlasta Mladenović, jedan od najplodotvornijih pesnika ovog podneblja.

Posle promocije, Krajinski književni klub je zainteresovanim posetiocima darivao svih pet izdanja, a mi smo Sašu Skaluševića, urednika časopisa za kulturu, umetnost i književnost „Buktinja“, čije objavljivanje finansijski pomaže Opština Negotin, pitali o zastupljenosti zavičajnih stvaralaca u ovim izdanjima:

„Nukleus časopisa i dalje čine autori koji su, bilo svojim delom ili rođenjem vezani za Negotinsku, odnosno Timočku Krajinu. Istočna Srbija je i dalje neotkrivena tajna i u umetnosti, kulturi, istoriji i mnogim drugim delatnostima koje nas zanimaju i kojima se bavimo. Ali nažalost, rekao bih da mi trenutno crpimo i cedimo tu “suvu drenovinu“, jer ne možemo da pišemo umesto drugih. Ističem, da svakom od autora stojimo na raspologanju.“