Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2022/2023. godine.
Bogdana Jovanovića, učenika generacije Osnovne škole „Branko Radičević“, dolazeći na zakazani intervju, zatičemo na neobičnom mestu, kraj audio miksete na gradskom trgu, spremnog da pomogne da još jedan lep muzički događaj bude uspešno realizovan. Vedrog duha, nasmejan, spreman za priču i šalu ovaj, sada već gimnazijalac, sa lakoćom govori o osmogodišnjem školovanju i sa puno nade o daljem usavršavanju svog programerskog znanja.
„Bio sam jako srećan kada su me proglasili za učenika generacije. To je velika stvar, biti najbolji, pogotovu što je bilo mnogo mojih drugova, zaista dobrih učenika, ali eto izabrali su mene. Nadao sam se i očekivao sam. Moji roditelji su saznali pre mene i verujem da su bili srećni. Oni su moja velika podrška u svemu“, počinje priču Bogdan Jovanović napominjajući da je za njega učenik generacije đak kome idu „lako predmeti od ruke“ ali da je pravi čovek ako pomaže onima koji se ponekad bore sa zadacima, gramatikom i ostalim školskim problemima.
„Uvek sam se držao parole „Pomozi drugome jer će i drugi onda biti tu za tebe“, ističe Bogdan i dodaje da je dobar drug, dobar učenik.
Svoja znanja u osnovnoškolskim danima stavio je na proveru iz gotovo svih prirodnih i društvenih nauka.
„Zanimali su me svi predmeti. Odlučio sam da se oprobam i u prirodnim i društvenim naukama i video sam da je informatika nešto što je meni bilo najpribližnije, a osim toga tu je i hemija, pa je to bio i izborni predmet koji sam izabrao na polažem na završnom ispitu. Ove godine sam se oprobao na takmičenjima iz istorije i engleskog jezika. Srpski jezik je bio pravi izazov. Tehničko je bilo uspešno i voleo sam da se takmičim, bilo je vrlo zanimljivo, naročito elektroniku kada smo radili.“
Informatika je zaista velika ljubav ovog mladog vrednog gimnazijalca koji je već dve godine učesnik Letnje škole programiranja Fondacije “Petlja”, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, uz podršku Vlade Republike Srbije. Ovaj jedinstveni kamp svake godine okuplja učenike koji vole programiranje i Bogdan nova znanja stiče upravo na njemu.
„Kamp okuplja decu koja vole programiranje i koja žele da se time bave. Prošle godine smo bili u Vršcu ove godine u Sremskoj Mitrovici. Kamp traje nedelju dana i okuplja učenike iz čitave Srbije. Zaista je lepo, drugačije, predavači su odlični, društvo je još bolje. To su neka nova prijateljstva koja stvarate. Na kampu prošireno radimo Pajton. U školi radimo osnove a tamo smo proširili ta znanja. Sve ono što sam tamo novo naučio primenjivao sam u nastavi u školi. Učili smo da pravimo igrice, pa kada mi je sada dosadno to radim u slobodno vreme.“
Bogdan je nakon osnovne škole upisao Negotinsku gimnaziju, prirodno matematički smer.
„Prirodne nauke mi ipak najbolje idu. Malo se plašim Negotinske gimnazije, ne nastavnika, ne gradiva, ali vi ste prosto gimnazijalac i morate da budete dobar đak. Taj strah uvek mora malo da postoji. Ja, zaista, volim što sam učenik gimnazije i za mene to jeste nešto posebno.“
Posebna ličnost u Bogdanovom životu je njegova sestra bliznakinja, Petra koja se po mnogo čemu razlikuje od svog brata, ali se uspehu svoga brata neizmerno radovala.
„Petra meni pomaže kada mi zatreba, odmaže kad mi ne treba. Volim je, dobra je sestra, neke stvari bez nje ne bih mogao da uradim. Ona zapisuje više na času od mene jer ja svoj rukopis ne mogu da pročitam, pa čitam njene beleške. Sada u gimanziji nismo u istom odeljenju, ona je na društveno – jezičkom, tako da ću morati da se posvetim svojim beleškama i da malo uživamo jedno bez drugog“, sa osmehom priča ovaj šarmantni gimnazijalac.
Pored programiranja, gitara je druga velika Bogdanova ljubav. Klasično znanje stečeno u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u klasi Ane Danesković, iskoristio je kako bi bio dobar solo gitarista u bendovima sa kojima svira u slobodno vreme.
„Sa drugarima volim da sviram rok i metal. Trenutno sviram u dva benda. U prvom bendu su moji drugovi, moje društvo, a drugi bend je više, rekao bih, profesionalan, „Čuvaj se psa“. Taj bend postoji mnogo duže nego koliko ja imam godina, ali ja sam nova solo gitara i posebno sam zbog toga ponosan. Klasično obrazovanje koje sam stekao u muzičkoj školi mi je mnogo pomoglo sada u u bendovima. Dalo mi je jaku osnovu i čvrstu osnovu.“
Roditelji su najjači oslonac i najbolji uzori svojoj deci. Tako je i Bogdanov otac u programiranju i muzici njemu pružio ne samo znanje već i „vetar u leđa“ da uči i napreduje.
„Otac je meni velika podrška. Pomaže mi oko gitare, matematike, informatike. Svega. On je, takođe, bio đak gimnazije, dobar učenik i eto ja nekako idem njegovim stopama.“
Prve gimnazijske dane Bogdan troši upoznajući nove drugove, profesore, ali se ne odvaja od svoje gitare po čijim žicama prebira kada god ima slobodonog vremena. O akademskim danima razmišlja, ali za odluku o nadgradnji znanja, ima još uvek vremena.
„Kada završim srednju školu ići ću na fakultet, ali još uvek nisam odlučio na koji. U svakom slučaju vidim sebe i kako sviram gitaru. Još uvek ima vremena za ozbiljne priče“, kaže Bogdan Jovanović, učenik generacije Osnovne škole „Branko Radičević“ .
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
