U vinariji „Frunza Aglaja“ sinoć je održano multimedijalno umetničko veče Negotinke Drage Mrvoš Mott na kome se publici predstavila akustičnim izvođenjem autorskim kompozicija i gospela i izložbom svojih umetničkih fotografija.
Među vinom koje spava u buradima i čeka da u njegovom bukeu mirisa i ukusa uživaju pravi ljubitelji nektara sakupljenog iz krajinskog vinogorja „Frunza Aglaja“, našle su se sinoć fotografije Negotinke Drage Mrvoš Mott.
Dokumentarni zapisi jednog slučajnog susreta objektiva i svakodnevnog života u metropoli okupirali su pažnju Negotinca koji su sa autorom šetali kroz ulice i životne priče malih ljudi i predmeta koji svojim slučajnim postojanjem iz pozadine pričaju neku drugu priču.
Svojim fotografijama Draga je udahnula život prebirajući po žicama na gitari izvođenjem gospela onako kako ga ona doživljava.
„Ovo su fotografije vezane za pesnike Beograda, svakodnevni život, a to je usko veznao za muziku koju isto volim da stvaram i sviram. Jednim delom je to crnačka duhovna muzika, gospel. Tu muziku jako volim jer govori o borbi, oslobađanju, slobodi o nekim životnim vrednostima koje su neprolazne. Ja vidim da je sve oko mene ubrazano a da se neke osnovne životne vrednosti stavljaju u stranu i potiskuju toliko duboko da je prosto sramno da pokažeš malo nežnosti“, počinje priču za NG Portal naša Negotinka Draga Mrvoš Mott koja se, kaže, nikada na ovaj način nije predstavljala publici.
Druženje je sinoć počela sa duhovnim pesmama koje su karakteristične za izvođenje crnaca. Bile su to pesme pune simbolike koje označavaju duhovno preobražavanje i pročišćenje. Multimedijalno veče uz vino, muziku i fotografije održano u prostoru Vinarije „Frunza Aglaja“ imalo je neku posebnu emociju jer je odrastanje, nostalgija i nevina dečija iskrena ljubav Dragane, menadžerke vinarije i Drage, pretočeno sinoć u umetničko veče muzike i fotografije.
„Znamo se baš od malena, još od osnovne škole. Imale smo neke zajedniček trenutke u odrastanju pa i kasnije tokom studija. U nekom međuperiodu, nakon studenstkih dana, nismo se tako često viđale, prosto nas je život malo razdvojio. Toliko mi je drago što se baš desilo sada. Naša vinarija je bila sponzor na njenoj izložbi u Beogradu i onda sam pomislila zašto ona ne bi bila ovde u svom rodnom gradu a ne samo u Beogradu“, kaže za NG P Dragana Živković Frunzarelović, menadžer Vinarije „ Frunza Aglaja“.
Ko je Draga Mrvoš Mott i da li je možemo upoznati kroz njene fotografije i njene doživljaje sveta u kome živi?
“Ja sam Draga, Negotinka po rođenju, kosmopolita i neko ko želi da stvara iz ljubavi, čiste altruističke ljubavi prema životu i čoveku. Moja majka je od malena meni dala tu slobodu da gledam tu neku širu sliku života. Imam jako puno interesovanja, ali sam uvek svesna stvarno tog duhovnog sveta i taj duhovni svet meni dozvoljava da se igram i da posmatram i da usporim. Kada usporim onda primetim mnogo toga, što kod sebe introspekcijom, što kod drugih ljudi zato što se trudim da budem ukorenjena u ljubavi. Primećujem dosta toga dobrog i lepog čak i u nekim stvarima koje su ne tako lepe. To mi omogućava da budem čas u fotografiji, čas u muzici, čas u prevodilaštvu. U suštini, stvarno mi je mnogo toga dato i trudim se da sve što mi je dato od darova, da život živim kroz sve to. Mislim da smo svi povezanin i da na taj način kada se izaražavamo kroz te svoje darove mi volimo život kao što život voli nas. I to je valjda suština.“
Čini se da Dragu čine srećnim male stvari koje je okružuju kao i samo stvaranje. To su na njenim fotografijama, obične stolice koje su rasparene i simbolizuju različitost ljudi, ali čine celinu.
Opisom fotografija Draga vas ne vodi samo na svoja omiljena mesta, Kalemegdan, Kalenić pijacu, Zeleni venac, već i opisuje ljude i događaje, sebe, otkriva stvari kojima se raduje, kojih se plaši ali i one koje je čine srećnim. Svaka fotogtrafija je zapravo jedan čovek u jednom megalopolisu.
„Čini me srećnim kada vidim ljude da su srećni, zadovoljni. U poslednje vreme moram da priznam izrastam u osobu za koju sam oduvek znala da ja jesam. Deo koji kod sebe najviše volim je hrabrost. Da budem nežna, otvorena i vrlo sam istrajna u svojim idejama i volim kod sebe to što ne osuđujem. U nekim momentima umemo svi da budemo brzopleti, ali ja mislim da mi je to pre vaspitanjem dato nego da je urođeno. Mislim da je meni moja majka to dala vaspitanjem da ne osuđujem ljude i ne učim da gledam kroz tu neku prvu fasadu. Zato i umem da se radujem kada vidim da je neko drugi srećan ili uspešan. Postoje te idilične slike u svakodnevnom životu, ne mora da je utopija. Moj odlazak na moja omiljena mesta je podsetnik da bih mogla da uđem u sledeći dan nekako zdarvo, pored svih ludosti koje se dešavaju. Moja omiljena fotografija nosi naziv „ Ne moraš da budeš jak“. Filozofija na Balkanu je „Moraš da budeš jak“ čvrst. Ako si muškarac, ne smeš da plačeš, ako si žena, ne smeš previše da pričaš o svojim emotivnim stanjima, a ja mislim da je sve to važno. Muškarac mora da iskaže svoja osećanja i zaplače i postaje vidljiv ali i da žena kaže kako se oseća“, rekla je Draga Mrvoš Mott, predstavljajući na prodajnoj izložbi svoje fotografije.
Iz svog Negotina, za koji je vežu ljudi i odrastanje, odlazi zadovoljna i ispunjena, naročito susretom sa publikom koja je umela da uzvrati ljubavlju.
„Meni je ovo prvi put da se predstavlja u ovakvom prostoru. Prvi put sam se usudila da spojim ove dve stvari, muziku i fotografije. Isto tako sam savladala neke dugotrajne strahove u sebi a to je da stvarno otvoreno, ranjivo govorim o tome zašto stvaram i šta svaka fotografija predstavlja, zato što sam prepoznala da je umetnost da čovek ne bude savršen. Ja ne želim da budem umetnik kod koga je sve super i nalickano, već ona vrsta koja se ne plaši konekcije koja se ostvaruje sa publikom. Za mene tu ne postoji publika. Želim da budem vidljiva, otvorena i time ohrabrim osobu preko puta sebe da isto tako može da bude otvorena, vidljiva i smela“, kaže Draga.
Vinarija“ Frunza Aglaja“ već duže vreme svoj prostor ustupa umetnicima različitog nadahnuća. Uz čašu dobrog vina ove vinarske kuće uživali su pesnici, muzičari, umetnički kreatori.
„Ideja da se u prostoru vinarije organzuju izložbe , književne večeri, muzički događaji probrane muzike je potekla od mog supruga. Jeste da je vino umetnost ali sve se to lepo uklapa i trudimo se da budemo neklasični. To je neki naš život, neko naše viđenje. Možda su nas na sve to navela i naša deca kroz njihova interesovanja pa smo mi vratili neku našu generaciju u sve to, povezali se sa ljudima iz našeg detinjstva. Negotinci veoma dobro prihvataju ceo koncept i ideju koju sprovodimoi raduju se tome. Vole prostor u kome se sve dešava jer je priča drugačija. Ljude koje mi predstavljamo, nisu im svuda otvorena vrata imam utisak da ne prepoznaju svi ovakve neke stvari sa time se i naša gošća koja nastupa večeras složila“, kaže Dragana Živković Frunzarelović, menadžerka Vinarije „Frunza Aglaja“.
