Naslovna Kultura „Blagoslovi za Vanju“ i pred negotinskom publikom

„Blagoslovi za Vanju“ i pred negotinskom publikom

506
0

Na letnjoj sceni Muzeja Hajduk Veljka u Negotinu u petak, 25. juna Muzej Krajine promovisao je književni prvenac Negotinke Ivane Ramović.

Na promociju svog prvog romana, „Blagoslovi za Vanju“ Ivana Ramović stigla je u Negotin, kaže, sa posebnim osećajem. Dolazila je, veli, i ranije, ali nekako tužnim povodom. Ovoga puta u rodni Negotin vratila se „Blagoslovima za Vanju“, romanom satkanim od kratkih i emotivnih priča, onih iz života i iz duše.

„To su priče koje su kratke, emotivne su i vezane za pojedine događaje iz mog života. Ima u njima tog negotinskog, mog odrastanja koje nije bilo uobičajeno. Odrasla sam bez majke, prerano sazrela, posle toga se otac oženio, dobio je decu iz drugog braka, život je krenuo nekim tokom, ali me taj neki nedostatak koji sam imala od početka prožimao kroz ceo život i oduvek mi je falila ta ljubav. Ja sam posle otišla u Kragujevac i studirala i tamo sam mamu i upoznala na neki način, ali to više nije bilo to. Nikad se više, ono što si negde propustio da daš detetu u trenutku kad je trebalo, ne nadoknadi“, priča nam Ivana Ramović.

Njeni „Blagoslovi za Vanju“ su proistekli iz njenih životnih drama i radosti, sačinjeni od trenutaka koji bole i onih koji nas navode da iz svega izvučemo i pouku i poruku.

„Stvar je u tome što na neki način okolnosti neke jesu bile na moju štetu, nažalost. Možda i nije na štetu. Odrastajući mi učimo, to su negde naši zadaci životni i neke stvari koje nas tad bole. Kasnije u životu, kad izvučemo neku pouku koja je dobra za nas, onda to bude blagoslov Božiji“, objašnjava nam Ivana.

Ovu Negotinku dozvali su u zavičaj i njeni prijatelji, a u dvorištu Muzeja Hajduk Veljka, dočekali su je i njeni najdraži, drugarice, poznanici, nekadašnji profesori…

„Jako sam srećna što je Aleksandar Banković ovo organizovao. On je bio drug iz odeljenja moje pokojne sestre i jako volim njegovu majku Svetlanu koja je bila školska drugarica sa mojom. Ona mi dođe kao druga mama, ako to mogu tako da kažem“,  dodaje Ivana.

Ova pravnica u svetu finansija jednako voli i brojeve i reči. Pobornik je, kaže, shvatanja da se priče pišu iz iskustva.

„Ono što preživim nekako duboko u sebi, to tek mogu da napišem. Iz mene izađe emocija koja mora da bude iživljena. Bio je jedan period koji se dešavao posle te knjige. Ta knjiga nema kraj. Ima jednu divnu priču „Pita mala duša Boga šta je oproštaj“ . To je kraj, odnosno nije kraj. Hoću da kažem, ima nastavak.“