Kiše koje su gotovo svakodnevno beležene na negotinskom području drastično su smanjile kvalitet i rod pšenice, kojoj su, inače, skoro do žetve, vremenski uslovi izuzetno pogodovali.
Sudeći po analizama stručnjaka Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS) Negotin na mnogim usevima, naročito na onim sejanim iz ambara, prisutna je glavnica ili garež, a hektolitarska masa je retko gde iznad 73. Baš zbog toga će se, upozoravaju stručnjaci, narednih godinu dana te kako osetiti nedostatak visoko kvalitetne.
Ove godine kod pšenice u negotinskom ataru ostvareni su prinosu od dve do četiri i po tone po hektaru, s tim što je ta gornja granica retko gde zabeležena.
Sve to će se odraziti i na budžet poljoprivrednika, o čemu najbolje svedoči ova tabela:
“Ako uzmemo u obzir da je cena pšenice po kilogramu 16 i po dinara, a da je prosečan prinos po hektaru oko 3.000 kilograma, uz subvenciju od 4.000 dinara po hektaru, ukupan prihod bi iznosio 53.500 dinara. Dodamo li tome varijabilne troškove, seme, đubrivo, hemijsku zaštitu, dizel gorivo i naravno poreze, doprinose, ugovorene usluge, dolazimo do sume od 68.800 dinara po hektaru, što znači da su proizvođači, baveći se proizvodnjom pšenice, radili sa gubitkom od 15.300 dinara po hektaru pšenice”, kaže Vladica Gavrilović, direktor PSSS, inače savetodavac za ratarstvo.
Pozitivan bilans u proizvodnji pšenice, po ovoj otkupnoj ceni, ostvarili su, dodaje Gavrilović, samo oni proizvođači koji su imali prinose od 4.200 kilograma po hektaru i to pod uslovom da nisu uzimali zemlju u zakup i da ne računaju svoj rad.
