Naslovna Hronika Bezbednost dece u saobraćaju: U Boru povređeno 27 mališana

Bezbednost dece u saobraćaju: U Boru povređeno 27 mališana

268
0

Iako je o ovoj temi dosta pisano, svakako nije beznačajna, i o njoj treba stalno govoriti i pisati. Polazim od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a deca su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva.

Ilustracija, pixabay.com

Saobraćajne nezgode u kojima stradaju deca jedan su od najvećih izazova sa kojima se danas suočavaju sve zemlje sveta.  Zabrinjavajući je podatak da povrede nastale u saobraćajnim nezgodama čine jedan od pet najčešćih uzroka smrtnog stradanja dece u svetu danas. Naime, na svaka četiri minuta na putevima širom sveta jedno dete izgubi život!

U Izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja za period od 2016. do 2020. se navodi da je u Boru lakše i teže povređeno 27 osoba mlađih od 14 godina, dok smrtno stradalih nije bilo. Deca su najviše stradala u svojstvu pešaka (15; 56%), zatim kao putnici u vozilu (7; 26%) i (5; 19%) kao vozači.

Detaljnu studiju o bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora možete preuzeti na bor.sigurnestaze.com.

Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije

Mi se u Boru generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.

U preventivne mere bi spadalo jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, razne vrste i vidovi saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih i arhitektonskih mera, kao i korišćenje i razvoj novih tehnologija i sistema u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja.

U sklopu projekta “Staze urbane mobilnosti za grad Bor” veliki procenat Borana (94%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Strategiju za bezbednost saobraćaja, dok 90% Borana smatra da je gradu potreban Plan održive urbane mobilnosti.  Grad Bor još uvek nema ova dva strateška dokumenta!

Praksa širom sveta je pokazala da političke i inženjerske mere usmerene ka povećanju bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju, doprinose povećanju celokupnog nivoa bezbednosti saobraćaja.

Na narednoj slici može se videti da najveći procenat građana Bora podržava mere (formiranje zona 30, zona usporenog saobraćaja, pešačkih zona i sigurnih staza)   koji imaju za cilj da dovedu do veće bezbednosti dece u saobraćaju.

NA KOJI NAČIN STRADAJU DECA U SAOBRAĆAJU

Kako je već obrazloženo na početku teksta, deca kao ranjivi učesnici u saobraćaju zbog svojih psihofizičkih karakteristika nisu odgovorna za svoje stradanje u saobraćaju, već odgovornost pada na nas ostale učesnike u saobraćaju, Gradsku upravu, Policijsku upravu, roditelje, ustanove obrazovanja i vaspitanja dece, auto škole, medije i dr.

Na početku teksta sam pomenuo podatak da je najviše dece u Boru stradalo u svojstvu pešaka (56%). Ovde je bitno reći da putna infrastruktura i saobraćajni sistem u Boru nisu prilagođeni za naše najmlađe sugrađane. Pojedina gradska naselja nemaju trotoare ili pešačke staze i deca su prinuđena da se kreću kolovozom. Dok sa druge strane, gradska naselja koja imaju trotoare uglavnom su zauzeta parkiranim vozilima, te su stoga deca prinuđena da se kreću kolovozom.

U Boru ne postoje biciklističke staze/trake, zone 30, zone usporenog saobraćaja itd. U zonama škola ima po nekoliko vrsta problema od neadekvatnog obeležavanja odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom i opremom do raznih vrsta saobraćajno-tehničkih, građevinskih, urbanistističkih i arhitektonskih problema.

Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, osoba sa invaliditetom…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive. Te nam je stoga u Boru potreban drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem grada treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju građani Bora.

Problem ugroženosti dece u saobraćaju možemo posmatrati kao tročlani sistem, čiji su elementi deca na jednoj strani, vozači na drugoj, i kao treći element javlja se podsistem saobraćajnica u kome dolazi do kontakta prva dva elementa. Ta tri elementa predstavljaju ujedno i pravce kojima se može i mora delovati. Delovanje treba sprovesti stalno i istovremeno u sva tri pravca.

Kao vozači bi trebalo da znamo da je ponašanje dece vrlo često nepredvidljivo i greške koje prave deca u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću pravilne procene brzine i udaljenosti vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, precenjivanjem svojih sposobnosti u pogledu pretrčavanja ulice, ograničenošću mogućnosti selekcije bitnih okolnosti, neposedovanjem navika za primenu pravila „vidi i budi viđen”. Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini i dr.

Brzina je glavni uzrok saobraćajne nezgode i ima veliki uticaj u nastanku nezgode sa decom kao pešacima. Istraživanja vezana za brzinu nam pokazuju da što je veća brzina duži je zaustavni put vozila, i posledice saobraćajne nezgode su veće. Takođe, je bitno napomenuti da pri sudarnoj brzini od 50 km/h šanse da dete preživi su 20%, dok pri sudarnoj brzini od 30 km/h šanse preživljavanja su 80%!

Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.

Shodno tome svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Kao vozači smo dužni da obratimo pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca, i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.

Kao roditelji treba da se obavežemo da deci damo kvalitetno i pravovremeno saobraćajno obrazovanje i vaspitanje pošto je to sigurno jedan od najuticajnijih modela za smanjenje rizika od stradanja dece u saobraćaju. I njegova uloga je sticanje znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, unapređenje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja u saobraćaju. Na žalost, u Republici Srbiji je u poslednjih 30 godina udeo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovan.

Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20% do 40%, ali u našim uslovima on je još veći. U skladu sa tim neophodno je da GU Bor preduzme aktivnosti saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima, imajući u vidu problem ugroženosti dece sa jedne strane, i mogućnosti rešavanja problema pravovremenom edukacijom. Po svemu sudeći naša lokalna samouprave ovom vidu preventivnih mera ne daje na značaju.

Kao što možemo primetiti 26% dece u Boru je nastradalo u svojstvu putnika u vozilu. Naime, procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima u R. Srbiji je oko 83 %, a na zadnjim svega 12 %. Najviše zabrinjava podatak da svega 52 % roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način. Procene su da bi oko 70 % mališana preživelo ili bi zadobilo lakše povrede da su bili adekvatno vezana u odgovarajućim auto-sedištima.

Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa i korišćenje dečijih auto-sedišta spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inžinjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50%, a na zadnjem sedištu i do 75%.

Upozorenje: Potresan i uznemiravajući video prilog

Rezultati studije Svetske Zdravstvene Organizacije pokazuju da upotreba zaštitnih sistema u cilju zaštite odojčadi i dece smanjuje rizik smrtnog stradanja odojčadi za 70%, a dece za 50%.

Auto-sedište, osim što mora da odgovara masi deteta, mora biti homologovano, odnosno da ispunjava bezbednosni standard. Pored toga, važno je da auto-sedište bude ispravno postavljeno u automobilu, i da dete bude ispravno vezano u njemu. Pojasevi moraju da prelaze preko ključne kosti deteta i karličnog pojasa, a nikako ne smeju prelaziti preko stomaka, niti preko glave deteta ili njegovog vrata.

Dete je dovoljno veliko za samostalno vezivanje pojasom bez korišćenja auto-sedišta kada:

  • Ima 36kg ili 135cm (Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je 150 cm);
  • Može da sedi celim leđima uz naslon sedišta, sa nogama presavijenim preko ivice sedišta;
  • Donji deo pojasa leži nisko preko karlice (ne preko stomaka);
  • Godnji deo pojasa leži preko sredine ramena (ne preko vrata);
  • Dete može da izdrži u ovom položaju tokom celog putovanja;

Dečija auto-sedišta se koriste da bi naše dete bilo zaštićeno u saobraćaju, a ne da ne bi platili kaznu!

Na OVOM linku nalaze se video upustva kako se pravilno bira dečije auto sedište, postavlja u vozilo, kao i kako se pravilno dete postavlja u dečije auto sedište. Samo ukoliko pravilno uradite sve radnje iz video uputstva, možete biti sigurni da se vaše dete prevozi bezbedno.

Pored ugroženosti dece kao pešaka i putnika u vozilu, 19% dece u Boru je stradalo u svojstvu vozača. Jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Boru je saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika (ne postoje biciklističke/trake, uređena parkiralište za bicikle itd.)

Drugi problem koji se javlja je što kod nas ne postoji obavezno obrazovanje i obuka za bicikliste. Ovu vrstu obuke treba uvesti  kao obavezno u predškolskim ustanovama kao i u osnovnoj i srednjoj školi. Npr. po zakonu dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima, dok je situacija na terenu malo drugačija. Bitno je napomenuti da zakon biciklistu definiše kao vozača i samim tim za njega važe sva pravila kao i za vozače motornih vozila (za skretanje, uključvanje, prestrojavanje, prvenstvo prolaza, polukružno okretanje, preticanje, obilaženje,  obaveze prema pešacima…). Sad se postavlja pitanja da li dete od 12 godina poznaje pravila prvenstva prolaza kroz raskrsnicu, da li zna da postupa po svetlosnoj saobraćajnoj signalzaciji, da li zna da čita znake i oznake na kolovozu i da po njima postupa, da li zna kojom se trakom vozi itd.

Sa druge strane problem je ne samo u nedostatku obrazovanja već i u takozvanoj saobraćajnoj kulturi, toleranciji, razumevanju, uvažavanju,  koja baš i nije odlika prosečnog srpskog vozača.

GU Bor nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja! Tako da je nama potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!


Literatura

  1. Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja (2016. do 2020.) za grad Bor, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd, jul 2021. god.
  2. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS”, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018.)
  3. Velić I. Projekat:” Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru (sigurnestaze.com)”, Analiza bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2007. do 2018. godine sa predlogom mera i hitnih intervencija, GIS udruženje Srbije, Bor, jun 2019. god.
  4. Živković F., Velić I., Istraživanje o stanju saobraćajne i urbanističke infrastrukture za ranjive učesnike u saobraćaju na teritoriji grada Bora, sa ocenom stanja bezbednosti, Bor, maj 2021. god.
  5. Ko je odgovoran zbog stradanja dece u saobraćaju? https://www.sigurnestaze.com/web/blog/35/ko-je-odgovoran-zbog-stradanja-dece-u-saobracaju.html
  6. Posledice brze vožnje https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/42/posledice-brze-voznje.html
  7. Da li su nam zaista potrebna dečija auto-sedišta i sigurnosni pojasevi? https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/38/decja-sedista-i-sigurnosni-pojasevi.html

Ova inicijativa je pokrenuta u okviru projekta koji Strukovno udruženje za saobraćajno i urbanističko planiranje „Sigurne staze” iz Bora sa NG Portalom kao medijskim saradnikom realizuje u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje Beogradskа otvorenа školа uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).