Iako se prvi berači već mogu sporadično videti na njivama, najveći broj poljoprivrednih proizvođača u Negotinskoj krajini, berbu kukuruza počeće sredinom septembra.
Na pojedinim parcelama pod kukuruzom, koji je u Borskom okrugu zasejan na oko 20.000 hektara, roda nema. Neke parcele i mogu da ostvare prinose ali ne veće od pet tona po hektaru suvog zrna uz 14 odsto vlage.
„Ekstremna vazdušna suša, u periodu kada je kod kukuruza polen aktivan, dovela je do toga da svila nije oplođena, klipovi su šturi ili nema semena. Najveće štete su na peskovitim parcelama. Podatak da je u toku vegetacionog perioda kukuruza palo samo do maksimalnih 200 mililitara (mm) kiše od potrebnih 800 do 1000 mm dodatno pojačavaju sliku stanja na terenu bar kad je proizvodnja kukuruza u pitanju. Primena pune agrotehnike, nešto ređa setva od uobičajene i one koju preporučuju semenske kuće, sigurno bi smanjile negativne posledice dejstva suše, naravno uz obaveznu primenu navodnjavanja u proizvodnji, bar na terenima gde je u ovom trenutku to moguće uraditi“, kaže Vladica Gavrilović, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin i savetnik za ratarstvo.
Rod kukuruza u celoj Srbiji, prema prvim procenama stručnjaka, biće smanjen od 30 do 50 procenata, a razlog su visoke temperature i nedostatak vlage.
Što se Borskog okruga tiče, parcele koje su ove godine imale dovoljno vlage imaće i određeni rod, ali će on biti daleko ispod prošlogodišnjeg koji je u proseku bio 8.500 kilograma po hektaru. Prema prvim procenama u Borskom okrugu, rod kukuruza kretaće se ove godine oko četiri i po do pet tona po hektaru.
Iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe uputili su i preporuke proizvođačima kukuruza o načinu pregleda u polju, preventivnim merama i čuvanju kukuruza u klipu ili zrnu, napominjući da ovu proizvodnu sezonu prati rizik od pojave gljiva iz roda Aspergillus na klipovima kukuruza.
Prisustvo gljive na klipovima ne znači i prisustvo mikrotoksina u zrnu kukuruza, a ono na šta bi trebalo posebno obratiti pažnju je pregled klipova u polju, berba kukuruza pri određenoj vlagi, kao i način skladištenja.
„Vizuelne preglede u polju treba obavljati na svakih nedelju dana, uklanjanjem komušine i pregledom klipova, a ukoliko postoji više od 10 odsto klipova sa simptomima truleži to polje treba što pre obrati i osušiti zrno na manje od 14 odsto vlage. Pre berbe redovno treba pratiti i sadržaj vlage u zrnu, a nakon branja potrebno ju je u što kraćem roku smanjiti i zaustaviti eventualni razvoj gljiva, njihovu aktivnost i sintezu mikotoksina. U najvećem broju slučajeva ranija berba znači i manju koncentraciju mikotoksina“, kaže Bojana Filidžanović, savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Negotin.
Podsećamo i na važnost higijene skladišta pre unošenja zrna i tokom skladištenja, održavanje optimalne temperature u prostoru za skladištenje, kao i na obavezno odvajanje roda od prošlogodišnjeg.
Sušenje zrna treba obaviti u roku od dan – dva posle berbe, a nakon toga izbegavati skladištenje toplog zrna u hladnom prostoru i na betonu, kako bi se izbegla pojava kondenzacije.
Kukuruz se uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili drugim prilagođenim skladištima, a ono što je nužno je da taj prostor mora da ima neometan protok vazduha tj. provetravanje.
Uz sve navedeno potrebno je sprečiti mehaničke povrede i oštećenja od insekata ali i redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu, uz njihovo odbacivanje. U zavisnosti od prouzrokovača, trulež klipa može biti različite boje – zelene, bele, crne ili jarko crvene.
„Za sada ne postoje fungicidi koji su efikasni u sprečavanju razvoja gljiva na zrnu kukuruza za ljudsku upotrebu. Registrovano je nekoliko preparata, pod različitim imenom, na bazi organskih kiselina, kao što su propionska i izobuterna kiselina ili mešavine ovih kiselina s amonijum izobutiratom. Ove kiseline ne odstranjuju prethodno nastale mikotoksine na zrnu, ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i time dalju biosintezu mikotoksina“, ističe Bojana Filidžanović.
