U Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, u nedelju 24. decembra od 18 časova, Udruženje muzičkih umetnika “ArtIst” iz Negotina prirediće koncert pod nazivom „Trag u snegu belom“.
Stih iz pesme “Predosećanje” Desanke Maksimović “Trag u snegu belom” inspirisao je kompozitorku Veru Milanković da nežna i tanana, mladalačka osećanja iskaže muzikom za glas i klavir, a negotinsko Udruženje muzičkih umetnika “ArtIst” da istoimenim koncertom uspešno završi ovu, radnu 2023. godinu.
“Trag u snegu kao trag koji ostaje da živi kao uspomena na prvu ljubav koja se pamti celog života. Na tu pesmu se nadovezuju i ljubavne za solo klavir. Kako 2023. obeležavamo 70 godina od rođenja Vere Milanković, potomkinje našeg slavnog naučnika Milutina Milankovića, mi smo želeli da izvedemo njen program. Magdalena Antić će izvesti 10 njenih pesama, a moja nekadašnja učenica, Zora Vešković će izvesti njene prelide za klavir” kaže Milja Videnović, profesorka klavira i predsednica Udruženja “ArtIst”.
Koncertom “Trag u snegu belom” “ArtIst” će u Beogradu predstaviti stvaralaštvo Vere Milanković, ali, s obzirom da dolazi iz Negotina i istočne Srbije, podsetiti i na Mokranjca, kao i na stvaralaštvo ovdašnjih autora koje je rodonačelnik srpske muzike inspirisao.
Publika će u Konaku kneginje Ljubice čuti četiri obrade Mokranjčevih rukoveti za trubu i klavir, kompozitora Đorđa Tošića koji im je dao novi prizvuk citirajući ih na trubi i klaviru u izvođenju David Surdanović na trubi i Milje Videnović na klaviru.
“Koncert otvaramo pesmom “Roždestvo” u duhu najlepšeg praznika koji predstoji, a zatim Davidovim izvođenjem obrada Rukoveti najavljujemo 9. januar, Dan rođenja Stevana Mokranjca, na koje se nadovezuju pesme u narodnom duhu Vere Milanković”, dodaje Milja Videnović.
Za kraj, mlada pijanistkinja Zora Vešković će izvesti tri kompozicije Hadži Jakova Milutinovića, dirigenta i kompozitora iz Zaječara, koji je na master studijama dirigovanja i koji je asistent dirigenta Bojana Suđića u čijoj je klasi diplomirao, u Horu RTS-a.
“Program završavamo pričom o nestalim gradovima, kako bi i njih otrgli od zaborava. Isto kao što je i Mokranjac u svojim Rukovetima sačuvao melodije iz naroda koje žive i danas”, ističe Milja Videnović.
