Naslovna Društvo Anđela Pajkić: Bila sam na pravom putu i vredelo je potruditi se!

Anđela Pajkić: Bila sam na pravom putu i vredelo je potruditi se!

1100
0

Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2021/2022. godine.

Nakon završenog osmogodišnjeg školovanja u Boru Anđela Pajkić odlučila je da srednjoškolsko znanje stiče na smeru veterinarski tehničar u Poljoprivrednoj školi „Rajko Bosnić“ u Bukovu. Ljubav prema životinjama je Anđelu vodila ka školi u kojoj je naučila kako da o njima brine.

„Ja jesam gradsko dete, ali je tata iz Sumrakovca kod Boljevca, i tamo smo čuvali domaće životinje. U selu se i rodila moja želja da upišem veterinarski smer. Ja volim sitne životinje i u svom stanu čuvam ribice“, počinje priču Anđela Pajkić prisećajući se svog dolaska u Negotin koga je upoznala još kao mala i pamti ga kao grad pored koga su prolazili na putu ka kampu kraj Dunava.

Veli, mali je grad, ali sladak i navikla je da u protekle četiri godine  u njemu živi.

„Bor je mnogo veći grad od Negotina i u njemu živi veliki broj različitih nacija. Iznenađena sma bila kada sam upoznala ljude u Negotinu jer ih ima zaista sa svih strana i a posebno je bilo u vreme vašara i praznika kada se okupi veliki broj ljudi iz inostranstva.“

Srednjoškolske dane Anđela je provodila u učeničkom domu koji se nalazi pored škole. O internatskom smeštaju ova mlada Boranka ima samo reči hvale.

„Smeštaj je odličan i hrana je dobra. Kuhinja i čuvena musaka su dve stvari o kojima deca iz doma pričaju. Ko želi da uči ima dobre uslove za rad. Zato ću školovanje i pamtiti po dobrom druženju, novim prijateljima ali i profesorima. Još jedna dobra stvar je cena smeštaja u internatu koju roditelji mogu da plate“, kaže Anđela.

Skromno priznaje da je iznenađena odlukom da je baš ona ove godine ponela laskavu titulu učenika generacije Poljoprivredne škole. Do cilja nije bilo teško stići uz rad i disciplinu u učenju.

„Jesam bila iznenađena kada su me pozvali i obavestili da sam baš ja učenik generacije, zaista nisam očekivala niti je to bio moj cilj. I moja porodica je bila iznenađena i sem radovanja bilo je tu i suza maminih.Ova titula mi znači kao potvrda da sam bila na pravom putu učenja i da je vredelo što sam se potrudila. Sebe vidim u budućnosti kao veterinara. Moj posao ne mora biti vezan za selo jer postoji izbor za gradske životinjice, kućne ljubimce i farmerske životinje. Ja, iskreno, još uvek tražim šta ću.“

Pamte generacije s kraja osamdesetih godina prošlog veka da je iz Bora ka Negotinu svake nedelje putovalo  i po 50 učenika i znanje sticalo u nekoj od srednjih škola. Sem Učiteljske škole, koja je tada bila najčešći izbor uglavnom devojaka iz okolnih gradova, mnogo je i učenika koji su upravo poneli diplomu iz negotinske poljoprivredne škole.

Danas, kaže Anđela, desetak učenika pohađa neku od srednjih škola u gradu i uglavnom su svi, zbog dobrih uslova smeštaja, stanari učeničkog doma.

Iz Negotina će učenica generacije Poljoprivredne škole Anđela Pajkić poneti samo lepe uspomene na druženje, zabavu, profesore i letnje dane. Vraća će mu se jer je u njemu stekla nove prijatelje koji su obeležili jedan značajan period njenog odrastanja i školovanja.


Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.