Naslovna Društvo Anđela Dimitrijević: Znanje mora da se ima. Uz trud stiže se do...

Anđela Dimitrijević: Znanje mora da se ima. Uz trud stiže se do cilja!

683
0

Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2022/2023. godine.

Svečani prijem najboljih učenika osnovnih i sredenjih škola, koji tradicionalno organizuje lokalna samouprava,  prilika je da na jednom mestu upoznamo đake koji su se proteklih godina trudili i marljivo učili da svoje đačke knjižice ispune peticama i sa nadmetanja donesu diplome kao najbolji takmičari. U jednom se svi slažu, biti najbolji ne znači samo imati odličan uspeh. Biti najbolji je pre svega biti dobar drug i dobar zajednici u kojoj živiš.

Učenicu generacije Osnovne škole „Pavle Ilić Veljko“ iz Dušanovca, Anđelu Dimitrijević upoznajemo na prijemu, gde zajedno sa svojim vršnjacima, sada već srednjoškolcima, razmenjuje iskustva prvih školskioh dana. Sa osmehom nam kaže da joj je ovaj dan posebno lep i da je prezadovoljna postignutim rezultatom.

„Ovo značajno priznanje nastavnici su mi dodeli kao odličnom učeniku. Pogrešno je mišljenje da su nastavnici popustljiviji u malim školama i da je lako doći do ovog, meni važnog priznanja  jer je to dokaz da sam postigla uspeh svojim radom. Znanje mora da se ima. Uz trud stiže se do cilja“, počinje priču Anđela Dimitrijević, učenica generacije Osnovne škole “Pavle Ilić Veljko” u Dušanovcu, prisećajući se prvih školskih dana u rodnom Mihajlovcu kada je školsku klupu delila sa samo još dvoje svojih drugova.

„Nas je bilo samo troje u celoj generaciji i od naše učiteljice Maje Stafanović naučili smo prva slova i brojeve. Kada smo završili prva četiri razreda školu smo nastavili u Dušanovcu u matičnoj školi. Lepo su nas prihvatili drugovi.  Nastavnici su bili dobri i brzo smo se naviklli na nov način rada. Od petog do osmog razreda bilo nas je sedmoro u odeljenju. Putovanje iz Mihajlovca u Dušanovac je trajalo četiri godine i bilo je zanimljivo deliti dane u autobusu sa starijim drugovima i družiti se. Društvo i nastavnici su moje najlepše uspomene. Bilo je tu mnogo lepih zajedničkih anegdota, smešnih situacija. Sada mi u srednjoj školi nedostaju nastavnici i to društvo iz osnovne škole.“

Od septembra ova skromna mlada talentovana devojka učenica je Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ na instrumentalnom smeru, odsek harmonika u klasi profesorke Dragane Marinović Simonović.

„Jako sam se radovala kada sam upisala srednju muzički školu, instrumentalni smer, harmoniku, zato što je više dece, drugačija je sredina, škola je drugačija. Muzička škola jeste teška i naporna zbog rasporeda časova, ali se organizacijom i posvećenosti sve postiže. Upisala sam ono što volim. Ja sviram harmoniku već šest godina. Težak je instrument, fizički. Potreban je snaga da se drži i svira. Kao mala sam zavolela ovaj instrument. Sećam se da je u kući bila neka stara mala harmonika, ja sam se sa njom uvek igrala i zavolela sam je. Kada sviram harmoniku imam osećaj kao da odlutam u neki svoj svet. Jednostavno mi je lepo, volim da sviram, nekada su to klasične kompozicije, nekada narodne a harmonika se može čuti i u popularnim numerama koje se danas slušaju“, kaže Anđela Dimitrijević, učenica generacije Osnovne škole „Pavle Ilić Veljko“ iz Dušanovca.


Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.