Naslovna Društvo Alek Kavčić: Nastavnik, a ne birokrate na prvom mestu!

Alek Kavčić: Nastavnik, a ne birokrate na prvom mestu!

728
0

Sa svakom novom školskom godinom najveći udarac za kućni budžet predstavlja kupovina udžbenika. Ako je broj dece u porodici veći od jednog, ta cena je sa svakim razredom sve veća, pa se roditelji naprosto dovijaju kako znaju i umeju, da svojoj deci obezbede knjige.

Iako je 2021. Fondacija “Alek Kavčić”  koju vodi srpski naučnik i inženjer prof. dr Aleksandar Kavčić, profesor sa Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu i filantrop ponudila na svom sajtu besplatnabiblioteka.com besplatne udžbenike, ali i štampane komplete po ceni od 2,20 dinara po stranici, u šta su uključeni troškovi štampe, skladišta i distribucije, ideja nije dočekana raširenih ruku.

Uprkos spoticanjima, tužbama nekih izdavača, Fondacija “Alek Kavčić” uspela je da u četvrtoj godini svog postojanja neke od svojih udžbenika plasira u preko 350 škola, koji su prepoznali odnos kvaliteta i cene, da omogući besplatan pristup 41 novom interaktivnom udžbeniku, objavi skoro 70 digitalnih udžbenika…

Svi udžbenici imaju rešenje Ministarstva prosvete Republike Srbije za upotrebu i uvršćeni su u katalog udžbenika koji se koriste u redovnoj nastavi. Do sada su pokrili skoro 70 odsto udžbenika za osnovnu školu, završavaju udžbenike za sedmi i osmi razred i planiraju da se pozabave i knjigama za srednju školu.

Prof. dr Aleksandra Kavčića sreli smo nedavno u Osnovnoj školi “Branko Radičević”, kada je zajedno sa svojim prvim saradnikom Njegošem Petrovićem, zainteresovanim nastavnicima, od kojih su neki recenzenti i edukatori Fondacijinih izdanja, predstavio do sada publikovane udžbenike.

Sve udžbenike Fondacija finansira iz svojih prihoda, pretežno od profesora Kavčića lično, ali i donacija i od tih se sredstava plaćaju autori, urednici i drugi učesnici u procesu nastajanja jedne ovakve školske knjige.

Borba je, ističe dr Kavčić, spora. Knjige se postavljaju na internet, postoje i digitalni udžbenici, video materijali, a štampaju se isključivo po ceni štampe pa komplet udžbenika može da košta samo 1.800 dinara, kolika je cena knjiga za prvi razred.

NG Portal: Šta je, po vašem mišljenju, to što koči Fondaciju da svojim udžbenicima, značajni jefnitijim, a jednako kvalitetnim, može da pokrije tržište i da uguši monopolizam?

„Ukorenjeni su interesi, znate, kada vi imate jedno tržište udžbenika koje se veštački održava u smislu na tom nivou cena, tu ima puno novca koji može da se iskoristi za “prehranu” tih nekih ličnih interesa. Daću vam primer koliko košta izrada udžbenika, a koliko naplaćuju veliki izdavači.

Ako izrada udžbenika košta 150 dinara, i ako je u to uključen honorar i za autora, i plata za urednika, u to je uključena štampa, sve to košta 150 dinara, a udžbenik se prodaje za 1.000 dinara, vi računajte onda koliki je to profit.  U redu tih prvi 10%  ide na PDV, ali ostatak vam je profit, to je petostruki profit u poređenju sa cenom proizvodnje. To je nesvatljivo koliko je to veliki profit i  koliko su spremni izdavači da koruptivnim delovanjem osiguraju da se baš njihov udžbenik prodaje, da dođe do đaka, do roditelja, do platiša.

I tu ćete onda imati kočnice. Nečiji lični interes će biti ugrožen ako se tu ne prodaju ti udžbenici koji su preskupi. I sad u takvoj jednoj sredini mi dolazimo sa idejom da za te udžbenike treba da spustimo cenu, da ih učinimo pristupačnijim đacima, i u tom trenutku, naravno, vi ugrožavate nečiji interes.

Nije to poenta, ali mi ne možemo ići putem u ovom društvu samo gledajući da nekome ne stanemo na žulj. Mislim, ako je to takav žulj koji profitira 500%  na našoj deci, moramo reći: “Dobro, al postoji i onaj opšti interes koji kaže da obrazovanje mora da bude besplatno”. Ja bio voleo da ta debata o udžbenicima zaista ode u drugi plan, a da se mi okrenemo ka onom subjektu koji će izneti ovaj obrazovni sistem, a to su nastavnici“.

Nažalost, prosvetni radnici su suočeni sa degradacijom profesije, sa niskim platama, nemogućnosti da se i sami usaglase kada je obrana njihovih prava u pitanju. Vaš cilj je promena obrazovnog sistema?

„Promenu obrazovnog sistema ne može da nametne Beograd, ne može da je nametne ni Ministarstvo. Oni mogu da naprave proglas da žele da promene sistem, ali mi smo kroz mnogo reformi obrazovanja prolazili i uglavnom se reforme obrazovanja svedu na to da se uvedu novi predmeti.

A zapravo, reforme, decenijama unazad nisu ubole suštinu. Reforme mora da iznese nastavnik, a ne neki birokrata u Belgradu zvao se on ministar, predsednik ili, ne znam, koja već funkcija, on ne može da iznese promenu, ako za tu promenu ne dobije srca nastavnika.  Dakle, nastavnik mora da zagrize u tu promenu svojim telom, svojom dušom, celim svojim bićem, a to dosadašnje reforme obrazovanja nisu uspevale.

Čak štaviše, imali smo te reforme, najbitnija je ona koja je nastavnicima oduzela platu za sekcije. Znate li šta smo mi time uradili? Mi smo potpuno izmakli tepih ispod nogu nastavnicima jer više nemaju motivaciju da se bave učenicima nakon škole. Za sekciju je nekad potrebno mnogo više rada nego za nastavu. Izgubili smo te sekcije a bilo ih je, hor, razni sportovi, i šta sve i ako to nemamo u okviru škole, mi smo izgubili kontakt sa đakom, a samim tim i smanjili platu nastavnicima. I evo šta se dešava.

Sada, ovo novo Ministarstvo prosvete, čitao sam negde, da će naložiti razrednim starešinama da im je obaveza da prate društveni život đaka i nakon škole. Dobro, kako? Ovamo ste im sekcije ukinuli, ovamo ste odvojili đaka od škole u smislu da posle nastave ne dolazi u školu, tim nastavnicima ste oduzeli sekcije, ne date im motivaciju da se bave đacima nakon nastave, a ovamo tražite od razrednih starešina da im prati društveni život. Šta treba da radi? Da ide na društvene mreže sa đacima? Ne ide to tako.

Ta nametnuta rešenja odozgo, bez konsultacija sa nastavnicima neće uroditi plodom. To ne uspeva decenijama unazad. Jedini način je da odete na teren, pustite nastavnike da vam predlože šta treba da uradite i videćete da je to jedini način. I naravno, vratiti sekcije, vratiti rad sa đacima nakon nastave. Platiti to.

Rekao sam već nekoliko puta. Ako poštari mogu da štrajkuju da dobiju veće plate, pa čekajte, zašto su poštari bitniji od nastavnika? Sve sam vam rekao“.

Da napravimo jednu rekapitulaciju rada Vaše Fondacije. Koliko je to sada udžbenika spremno?

„U ovom trenutku svi razredi od prvog do šestog su spremni za nastavu. Sedmi i osmi su i dalje polovični, u smislu udžbenika koji su gotovi, a u sledećih godinu dana popunićemo i sedmi i osmi“.

Gde je tu istočna Srbija?Ima li u njoj udžbenika Fondacije “Alek Kavčić”?

„Zaječar prednjači, ne znam dal znate, ja još nisam bio u Zaječaru, ali tamo imamo dve škole koje su već od prvih dana preuzele naše udžbenike, u Negotinu takođe imamo primera. To je to što se tiče istočne Srbije, mislim da će se vremenom polako podizati nivo ne samo u istočnoj već svuda u Srbiji“.

Odabrali ste pionirski  i  težak posao. Koliko će godina, po Vašoj proceni, morati da prođe, da se ljudi opredele za onu varijantu koja donosi znanje, ali košta mnogo manje?

„Ne znam koliko godina. Ovo je sada četvrta godina i ući ćemo u jedan četvorogodišnji ciklus, ali šta mogu da kažem osim da đaci koji rade po našim udžbenicima ne oskudevaju u znanju, niti oskudevaju u ishodima, niti su im ishodi ništa lošiji od onih koji ne koriste naše udžbenike.

Ponosan sam na to da elitne škole u Srbiji koriste naše udžbenike. Matematička gimnazija ima sedmi i osmi razred i oni u tim razredima koriste naše udžbenike koje imamo gotove. Još jedna elitna škola, Škola za muzičke talente u Ćupriji koristi naše udžbenike. U toj školi imate zadatak da za 10 godina završite muzičku školu a u tih 10 godina moraju da upakuju i 12 razreda ove obične škole, tako da neki od tih đaka su ranije bili primorani da dva puta godišnje kupuju udžbenike jer se dešava da u toj godini prelaze gradivo iz, recimo, šestog i sedmog razreda, pa je to dupli trošak za roditelje iako su ta deca u internatu. Ovako su sada dobili udžbenike od nas, svi su u biblioteci i jednostavno koriste iste udžbenike, samo razmenjuju.

Kada elitne škole to koriste i kada ti đaci i dalje postižu sjajne rezultate i ne samo oni, već i đaci u seoskim školama, a evo vam za primer Omoljica, i dalje osvajaju nagrade, i dalje osvajaju medalje, bez obzira što su prešli na naše udžbenike, ja vam onda tu kažem: Nije stvar u udžbenicima, stvar je u nastavniku“.

Recite mi, jeste li razmišljali o srednjim školama, gimnazijama konkretno?

„Da, ali to neće biti sveobuhvatan program jer srednjih škola ima puno stručnih, ima mnogo stručnih predmeta i to se ne može pokriti udžbenicima. Tu nam je potreban jedan rad sa nastavnicima koji su voljni da za svoj rad napišu skripte, ili da skripte prebace u udžbenike, da otvorimo jedan program onih udžbenika za takve predmete. Znate, imamo mnogo predmeta u stručnih školama za koje se ne može napraviti udžbenik jer se u tim profesijama tehnologija na primer vrlo brzo menja.

Ali za gimnazije i za opšte predmete možemo. Tu ćemo napraviti udžbenike, ali će taj program morati da sačeka bar još godinu dana da završimo sa osnovnom školom“. 

Školstvo je, dodaje naš sagovornik, besplatno samo na papiru. U obrazovanje se, veli, mora ulagati, ali ne skupim udžbenicima i skupim obrazovnim procesom, zbog čega svake godine imamo sve manje kandidata za upis na studijske programe koji školuju buduće prosvetne radnike.

Fondacija „Alek Кavčić” osnovana je sa ciljem da promoviše nauku i obrazovanje, da ukaže na presudan značaj podsticajne i prijateljske saradnje između porodice i škole, koji za cilj imaju dobrobit dece, jer se samo tako može ukazati na vrednost obrazovanja.

Zato i udžbenike, veli dr Kavčić, moramo da stavimo u drugi, a nastavnike u prvi plan.