Hladan februarski dan u Budimu 1882. godine. Užarena kugla zalazećeg sunca nad budimskim brdom prosto izaziva posmatrače. Ceo grad je obasut crvenilom. Nikola Tesla i Antal Sigeti u vidnom raspoloženju šetali su beskrajnim peskovitim stazama budimskih parkova.
Tesla omamljen crvenilom iznenada uskliknu: “Zaboga, pogledaj ovaj zalazak sunca!” Tesla je pratio užarenu kuglu izgovarajući stihove iz Geteovog Fausta. Posle nekog vremena Tesla sav srećan uskliknu: “Rešio sam problem mog motora na naizmeničnu struju! Vidi kako se bešumno kreće.” Nastavio je Tesla ne skidajući pogled sa užarene kugle.
Tesla se pribrao nakon velikog uzbuđenja i u pesku počeo da crta skicu budućeg motora naizmenične struje.”Vidiš”, počeo je da objašnjava, “do sada su svi koji su hteli da reše ovaj problem koristili jedno strujno kolo. Ja koristim najmanje dva. Zašto? Zato što više naizmeničnih struja u istom generatoru mogu da ostvare magnetno polje u više kalema na statoru motora. Svaki kalem ima istu frekvenciju, ali njihovi talasi ne idu ukorak, već naizmenično”, nastavio je Tesla. “Efekat toga je kao da si dodao mašini drugi cilindar. Dva upravna magnetna polja sabiraju se vektorski i rezultirajuće polje se vrti. Vrti se onako kako se tok struje menja. Tako se stvara promenljivo magnetno polje, koje u čvrstom zagrljaju drži rotor. Više uopšte nema potrebe za komutatorom.”
Vizija modela nacrtanog u pesku bila je sa četiri faze. Кomplikovana, ali sve će ovo naučnik otkloniti i dovesti sistem do savršenstva.
Sa četiri faze Tesla je model unapredio u dve faze (danas se u energetici koriste tri faze). “Struja će moći da se prenosi na daljinu”, uskliknuo je Tesla. “Motor koji sam otkrio, činiće ogromne usluge čovečanstvu”.
Sve je ovo lepo, ali se crtež sa peska mora pretvoriti u stvarnost. Tesla je sve ovo imao u glavi i vrlo brzo prelazi na realizaciju. Prvi poslovni ugovor u vezi realizacije indukcionog motora Tesla potpisuje 1883. godine u Strazburu, gde je i nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja.
Tesla je ipak video svoju šansu preko okeana. Pred Američkim institutom elektroinženjera 1888. godine predstavio je svoje motore naizmenične struje, transformatore i električne sisteme u klasičnom radu. Industrijalac George Vestinghouse je vrlo brzo posetio Teslinu laboratoriju na južnoj petoj aveniji u Njujorku. Bio je zapanjen onim što je video. Započelo je savršeno partnerstvo Tesle i Vestinghousa za nacionalnu upotrebu električne energije u Americi.
Model indukcionog motora Tesla je u nekoliko navrata modifikovao, da bi ga doveo do savršenstva. Na velikoj svetskoj izložbi u Čikagu, 1893. godine očekivao se veliki rat struja, između jednosmerne, koju je tvrdoglavo branio Edison i Tesle, čija naizmenična struja tek treba da uđe u upotrebu. Кonkurencije nije bilo. Tesla odnosi veliku pobedu. Svet je dobio novu snagu za pokretanje industrije, osvetljenja…..
Avgust 1895. godine ostaće upisan velikim slovima u istoriji energetike, kada je jedan Srbin podario svetu naizmeničnu višefaznu struju. Vodena snaga Nijagarinih vodopada pokreće turbine, a one snagu Teslinom generatoru, koji energiju vodenog pada transformiše u električnu i šalje potrošačima. Počela je era elektrike koja nikad stati neće dok je god čovečanstva na ovom svetu.
Кao munja iz vedra neba u svet je otišla informacija o novom načinu proizvodnje električne energije. Naš sugrađanin Đorđe Stanojević radoznala, svestrana ličnost, u kontaktu sa Teslom, 1892. godine je vrlo dobro upoznao sistem rada Teslnih naizmeničnih struja.
Nije se dugo čekalo na njihovu primenu u Srbiji. Кamen temeljac za prvu elektranu postavio je lično njegovo veličanstvo kralj Aleksandar Obrenović. Slučaj je hteo da baš na Svetog Iliju 1900. godine iz ukroćene Đetinje kod Užica pod gradom počne proizvodnja Tesline naizmenične struje za pokretanje tkačke radionice u Užicu i osvetljenje grada.
Pet godina je prošlo od puštanja u rad velike elektrane na Nijagarinim vodopadima, a jedna mala država na Balkanu pušta u pogon elektranu po sistemu svog sunarodnika. Ovo je samo inicijalna kapisla za gradnju novih hidroelektrana po Srbiji.
Đorđe Stanojević sa velikom energijom obilazi vodotokove, planira i gradi elektrane po Srbiji. Leskovac dobija struju samo tri godine posle Užica, slede 1908. godine HE Sveta Petka, koja snabdeva Niš, HE Gamzigrad, koja osvetljava Zaječar. Ivanjicu od 1911. godine osvetljava energija iz HE Moravica (navedene elektrane zahvaljujući angažovanju EPS-a rade i dan danas). Ovo su muzeji gde se jasno može videti model Teslinog generatora polifazne struje. Ovo su za ono vreme džinovski generatori. Ono malo potrošača jedva je stizalo da potroši veliku energiju koju su proizvodili Teslini generatori.
Stanojević je imao mnogo planova, ali ga je omeo Veliki rat. Jedan od velikih planova bila je izgradnja HE „Ovčar Banja” kod Čačka, zamišljena kao gigant nad gigantima. Projekat je stao i on je realizovan tek posle Drugog svetskog rata. Tamo gde je stao Đorđe Stanojević nastavili su drugi, tako da širom Srbije niču novi proizvodni kapaciteti.
Posle Drugog svetskog rata kreće ekspanzija gradnje energetskih kapaciteta u Srbiji. Teslini generatori generišu vodenu snagu sa Vlasine, sa ukroćene Drine, Morave, Dunva, Lima, Uvca… grade se termoblokovi kod Obrenovca, Кostolca, Obilića….
Snaga generatora kreće se od nekoliko desetina kilovata pa do neverovatnih 600 megavata. Generatori ugrađeni u prvu đerdapsku elektranu spadaju u najveće hidrogeneratore na svetu. Potreba za energijom raste, ali rastu i energetski kapaciteti. Struja dolazi iz generatora koje pokreće vetar itd.
Svim elektranama na svetu bilo da za pokretačku snagu koriste vodu, ugalj, vetar, nuklearnu energiju, zajedničko je da rade po sistemu polifazne naizmenične struje koje je patentirao naš sunarodnik.
Tesla bi danas napunio 165 godina, njegova dela obeležila su prethodni vek, ovaj, ali i sledeći i ko zna koliko još će proći vremena dok ga neko ne prevaziđe.
