„Elektrika će za kratko vreme kod nas postati potreba, a mi svi treba da težimo za tim da elektrika, pored hleba i vode, postane svakodnevna potreba“, rekao je Đorđe Stanojević.
Put razvoja elektrike trasiran je još u staroj Grčkoj. Međutim, 18. i 19. vek izrodio je naučnike koji su svojim patentima doprineli da elektrika bude potreba bez koje je danas gotovo nemoguće zamisliti savremeni svet.
Na vrhu piramide velikih naučnika našao se naš sunarodnik Nikola Tesla koji je svetu podario sistem naizmeničnih polifaznih struja. Genije koji je februara 1882. godine u Budimpešti na pesku nacrtao linije sila obrtnog magnetnog polja iz čega će posle dve godine napraviti prvi prototip generatora naizmenične struje. Svet je krenuo gigantskim koracima u energetsko doba gde će mu elektrika biti nazamenjivi saputnik.
Jedan drugi Srbin, naš sugrađanin Đorđe Stanojević, čovek koji je pratio energetske tokove, imao je jasnu viziju budućnosti da i njegova Srbija stane u red razvijenih evropskih država gde će elektika imati dominantnu pokretačku snagu. Mlad naučnik daleko ispred vremena svojih kolega, tokom školovanja po Evropi, i obilaska evropskih metropola, skupio je dovoljno znanja, ali i energije i sa velikim samopouzdanjem krene u projekat osvetljenja srpske prestonice. Nije bilo nimalo lako. Malo ko je razumeo viziju mladog naučnika, ali je Beograd upravo zahvaljujući njemu u predvečerje 6. oktobra 1893. godine zablistao električnim osvetljenjem.
Pera Todorović, novinar, urednik Malih novina, te večeri izišao je na Terazije i ovako zapisao:
„Duž Terazija podignuto dvaestak Bogenlampen na viskokim metalnim stubovima. Svaka lampa 1000 sveća. Ne gore sve jednako, neke žmure, neke se gase, ali one koje gore daju lepo belo svetlo sličnu sunčevoj…“
Elektrika dolazi iz generatora električne centrale na Dorćolu izgrađena zahvaljujući viziji i velikom angažovanju Đorđa Stanojevića. Generatore pokreću tri parne mašine, a ukupna instalisana snaga elektrane je 441,3 kW. Ovo je za ono vreme ogromna energija. Đorđe je srećan čovek, ostvarila se njegova ideja o osvetljenju prestonice. Pred njim je još mnogo posla.
Tramvaje po Beogradu vuku konji, ostatak Srbije u mraku! Već sledeće godine tramvaji idu sami bez konja, pokreće ih elektrika. Naredne, 1895. godine u centralu se ugrađuje i prvi generator Tesline naizmenične struje. Drugi grad u Srbiji koji je osvetljen je Valjevo (maj 1900) i konačno za Svetog Iliju iste godine snaga Đetinje kod Užica pokreće Tesline generatore. Stanojeviću je elektrana „Pod gradom“ posebno važna jer je ovo dug i priznanje velikom prijatelju Nikoli Tesli.
Stanojević je ohrabren uspehom, neumorno putuje po Srbiji traži lokacije za gradnju elektrana. Elektrika stiže i u Leskovac, Zaječar, Niš, Gradište, Ivanjicu…. Električna energija sve veću ulogu ima u pokretakoj snazi srpske industrije. Ovo su temelji današnje moderne evropske kompanije Elektroprivrede Srbije.
Veliki rat je nakratko prekinuo gradnju elektrana po Srbiji ali se vizija Đorđa Stanojevića nastavlja po okončanju rata. Stanojević je vaskrsnuo 1921. godine baš u Parizu gde je video i prve generatore, prvu ulicu osvetljenu električnim svetlom, gde se rodila ideja o osvetljenju njegove Srbije. Otišao je sa mnogo neostvarenih projekata, ali je jedna druga generacija stručnih ljudi sledila njegovu viziju i iz godine u godinu sve je više elektrana po Srbiji.
Naš grad 1923. godine dobija električnu energiju iz Termoelektrane (Radujevački put).
Stara elektrana na Dorćolu se umorila. Vreme je učinilo svoje, gase se kotlovi staju generatori. Nova termoelektrana „Snaga i svetlost“ u neposrednoj blizini preuzima njenu ulogu. Prave se planovi za gradnju novih energetskih kapaciteta. Međutim, opet se zlo rata nadvilo nad Srbijom. Projekti su stali ali nakratko.
Porušenu zemlju posle Drugog svetskog rata treba obnoviti, treba graditi fabrike, a za pokretačku snagu neophodna je energija. Кao pečurke posle kiše niču elektrane po Srbiji. Sokolovica na Timoku, Vlasina, elektrana u Ovčar Banji projekat koji je započeo Stanojević 1903. godine konačno je realizovan. Grade se elektrane na Drini….
Putujući brodom kroz Đerdapsku klisuru Stanojević je pažljivo posmatrao tok Dunava. Jednom prilikom je i rekao da je najveća vodena snaga upravo na izlazu Dunava iz Đerdapske klisure. Video je ovde i elektrane, i to dosta elektrana. Jedna druga grupa stručnjaka uhvatila se u koštac sa Dunavom. Izgradila je elektranu i to treću u svetu po proizvodnji energije. Gigantska brana, remek delo srpskog inženjerstva, koja pregrađuje Dunav i daje velike količine zelene energije.
Tu, u ataru njegovog Negotina na Dunavu izgrađena je velika elektrana. Izgrađeni su i termo kapaciteti kod Obrenovca, Кostolca, Obilića…
Snaga elektrike u Srbiji rasla je iz godine u godinu. Danas je dostigla 7.855 MW sa prosečnom godišnjom proizvodnjom 34.896 GWh električne energije. Vizija Đorđa Stanojevića se sprovodi sa velikim uspehom.
Svi generatori rade onako kako je Tesla nacrtao na pesku u Budimpešti. Za Nikolu Teslu se sa pravom može reći da je izumeo savremeni svet. On je čovek devetnaestog, dvadesetog veka, i ko zna koliko još vekova će njegova polifazna naizmenična struja pokretati svet.
