Naslovna Krajinske vinjete „Vrelo“ Šarkamen ponovo oživeli arheolozi

„Vrelo“ Šarkamen ponovo oživeli arheolozi

1182
0

Prošlo je 25 godina od otkrića zlatnog nakita na „Vrelu“ Šarkamen. Rezidencijalni kompleks imperatora Maksimilijana Daje čeka da se pokaže turistima u punom sjaju.

Sistematsko istraživanje arheološkog nalazišta „Vrelo“  Šarkamen počelo je pre četvrt veka i vrlo brzo su istraživači i arheolozi za svoj rad bili nagrađeni iskopanim carskim zlatnim nakitom.

Mauzolej, koji podseća na onaj na Maguri iznad Felix Romulijane, koji je tada otkriven, najverovatnije je mesto gde je sahranjena majka Maksimina Daje, jer je prilikom iskopavanja otkriven potpuno jedinstven, njen lični nakit, koji je sadržao 38 različitih komada. Njeno ime je do danas ostala tajna za arheologe.

„Arheološko nalazište „Vrelo“ Šarkamen, rezidencijalni kompleks imperatora Maksimilijana Daje došlo je u jednu vrlo značajnu fazu. Mi smo pre 25 godina započeli istraživanja „Vrela“ Šarkamen. Vrlo brzo smo bili nagrađeni onim nalazom, imali smo par konzervatorskih zahvata i to je bilo sve. Jako duga pauza je napravljena u onom, zbog čega mi ustvari i radimo, a to je ta prezentacija koja se sada upravo i radi na način kada se konzervira ono kako je zemlja do tada  sačuvala. Prošle godine smo uspeli, zahvaljujući projektu koji smo mi u našoj ustanovi uradili, i zahvaljujući kome Zavod za zaštitu spomenika konkuriše svake godine kod Ministarstva kulture da po prvi put dobijemo sredstva za konzervaciju, a ove godine smo dobili 6 miliona dinara. Nosilac projekta je Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, tako da očekujem da ćemo narednih godina raditi arheološka istarživanja, a potom ići na konzervatorske radove. Ideja je da na pravi način prezentujemo još jednu carsku palatu u istočnoj Srbiji, pored Romulijane“, kaže za NG Portal Gordan Janjić, muzejski savetnik, arheolog Muzeja Krajine, koji je od samog početka uključen u arheološka  istraživanja „Vrela“ Šarkamen.

Arheološki radovi su počeli početkom ove sedmice i trajaće do sredine  avgusta. Projektom rukovodi dr Sofija Petković sa Arheološkog instituta.

„Šarkamen je jedno izuzetno arheološko nalazište. Ono ima svetski značaj, ne samo za Negotin i Srbiju. Jednim većim delom carska palata je istražena i poznata nam je. Istorijska priča palate je važna, jer osim bedema kojim je najverovatnije bila opasana, unutrašnjost nismo istraživali u potpunosti smatrajući da je to jedno gradilište, i da palata nije ni završena. Nova istraživanja pokazuju da to najverovatnije nije tako i mi ćemo, kada završimo ovu prvu fazu projekta, nastaviti iskopavanja unutrašnjosti“, dodaje dr Sofija Petković.

Na arheološkom nalazištu „Vrelo“ nastavljeni su radovi započeti još 2013. godine, a to je istraživanje delova bedema koji su  monumentalni i impozantni i upravo bi oni privukli pažnju turista.

Ideja je, ističe dr Sofija Petković, da ovaj značajan arheološki lokalitet bude destinacija kulturnog turizma. Da bi „Vrelo“ Šarkamen dobilo taj status, dodaje ona, neophodna je infrastruktura, a pre svega da se istraže delovi i konzerviraju, prezentuje posetiocima približno kako je palata  nekada izgledala. Čitav jugoistočni deo je istražen i konzerviran prošle godine, a nastavljena su istraživanja na zapadnoj kapiji.

„Mi smo tražili obe kule koje čuvaju tu kapiju i sada iskopavamo samu kapiju. Naša ideja je da taj južni bedem sa kulama bude istražen, konzerviran i prezentovan posetiocima, jer se on vidi sa puta. Te kule imaju prečnik između 17 i 20 metara, zidovi su  debeli 3,5 metra, a njihova  očuvana  visina od 2,5 do 3 metra.“

Da bi ovako značajan lokalitet bio turistički atraktivan a pre svega dostupan, neophodna je dobra infrastuktura koja ne podrazumeva samo izgradnju prilaznog puta, već i pratećih sadržaja, ističe za naš portal dr Sofija Petković.

„Put postoji, ali spomenik nije dostupan. Treba da se izgradi i druga infrastruktura. Tamo je dovedena voda, struja, ali se mora obezbediti parking, mokri čvor. To je nešto što i nama predstoji. Mi očekujemo da će konzervatorski radovi bili završeni sledeće godine, ali bi paralelno mogla da se radi i turistička infrastruktura. Razgovarala sam sa predstavnicima lokalne samouprave, kako sadašnjim tako i prethodnim, i oni generalno imaju želju i volju da se sve pokrene i da se napravi klaster turističkih atrakcija. Stranci su željni takvih sadržaja. Mi svoj deo posla završavamo, ali lokalna samopurava je ta koja mora da konkuriše za sredstva kroz različite fondove i konkurse kako bi razvila infrastrukturu za turizam. Cele  godine je otvoren konkurs za izgradnju infrastrukture koji raspisuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekominakcije, a to su i IPA projekti prekogranične saradnje koji  su za Negotin atraktivni jer je na tromeđi. Dobar primer u korišćenju tih fondova su opštine Kladovo i Pirot“, ističe dr Petković.

Istorija je bila darežljiva prema ovim krajevima kada su zanimljivi i atraktivni turistički i  sadržaji, građevine  i važne  ličnosti koje su ostavile trag svojim životom i delima u pitanju. Ostalo je nasleđe i potencijal koji može doneti prihode. Na nama je.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.