Naslovna Kultura Događaji Vesela negotinska Knez Mihailova ulica

Vesela negotinska Knez Mihailova ulica

964
0

U Knez Mihailovoj ulici u Negotinu je na Bogojavljenje priređena deveta po redu manifestacija „Vesela čaršija“.

Postoji čudesna česma u centru grada sa koje su mnogi, zakoračivši u Negotin, popili vodu. I da li zbog vode ili mirisa koje je košava povremeno donosila sa sobom, nikada ga više nisu napustili.

Ako ih, pak, voda nije dovoljno začarala, svakako je svojim sjajem  učinila to stara negotinska čaršija koja vekove čuva ispod ćeramida, u dovratku škripavih ulaznih vrata dućana i mirisima koje nisu oduvali vekovi.

A tu negde skrivena između dva zvonika Saborne i Male crkve, između istorije Veljkovih junaka i nota Mokranjca, pružila je svoje ruke ulica koja čuva imena, događaje, tajne ispisane na stranicama hroničara, ali i one svakodnevne priče malih običnih ljudi koji se prepričavaju već decenijama među Negotincima- Knez Mihailova ulica.

Okupila je ulica po deveti put Negotince na manifestaciju „Vesela čaršija“ koju organizuju Turistička organizacija Negotin i Dom kulture „Stevan Mokranjac“ pod pokroviteljstvom opštine Negotin.

Podsećali smo se proteklih godina zašto volimo našu Knez Mihajlovu ulicu u kojoj na 255 adresa, koliko ih danas ima, nažalost nema više zanatlija po kome je ulica bila poznata.

Vladimir Veli;ković, predsednik opštine Negotin

“Oživljavanjem uspomene na minula vremena, duh starog Negotina, ambijenta negotinske gospodske varoši, želimo da se zahvalimo našim precima koji su nas svojim radom i delima učinili ponosnim građanima Negotina. Svojim činjenjem pokazujemo koliko poštujemo i volimo svoj grad. Pokažimo da nam je Negotin u srcu ne samo danas već svakoga dana”, rekao je, između ostalog, Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Nenad Vojinović, direktor Istorijskog arhiva Negotin

Hroničari „Vesele čaršije“ upoznavali su nas sa zaboravljenim ljudima, otkrivali tajne, a zajedno smo se smejali poznatim anegdotama  i onim koje su se prepričavale samo za kafanskim stolom.

Nenad Vojinović, direktor negotinskog Istorijskog arhiva svojom pričom odveo nas je na kratko u krajinska vinogorja i još jednom podsetio na naša vina koja su se služila u finim francuskim restoranima.

„Vino iz Krajine izvoženo je preko pristaništa u Radujevcu, a zatim su brodovi išli do Bordoa preko Rijeke. Izvoz vina se naglo povećao od 1885. Preko radujevačkom đumruka ili carinarnice u periodu od 1884. do 1887. u odnosu na druge đumruke – Kladovo, Brza Palanka Beograd, Smederevo i Sukovmost najviše je izvoženo vino iz krajinskih sela. Ukupno u ovim godinama je preko pomenutim đumruka izveženo 8.274.855 litara vina, a od te količine preko radujevačkog đumruka 7.030.312 litara“, podsetio je Nenad Vojinović.

Dodela nagrade „Kulturni dobrotvor“

Organizatorima manifestacije „Vesela čaršija“, Turističkoj organizaciji opštine Negotin i Domu kulture „Stevan Mokranjac“ uručeno je sinoć priznanje za samopregoran višegodišnji rad na polju kulture i zabave.

Pavle Cvetković i Miodrag Zlatković, članovi grupe negotinskih entuzijasta pored priznanja „Kulturni dobrotvor“ uručili su Dušanu Petroviću i Jovanki Stanojević, direktorima ovih ustanova i novčana sredstva, koja će po rečima direktora Turističke organizacije opštine Negotin, biti donirana Udruženju „Duga“.

Etno grupa „Dolama“

Muzički su program obojili učenici Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ i to članice Etno grupe „Dolama“ koju vodi profesor solo pevanja Ana Pavlić uz muzičku pratnju na flauti profesora Valentine Dimitirjević, kao i članice Etno grupe „Kraljice“ sa kojima mentorski radi profesor Aleksandra Đukić.

Etno grupa „Kraljice“

Spletom vlaških kola posetiocima „Vesele čaršije“ predstavio se i Nikola Caranović, maturant srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“. Negotin je na najlepši način stihovima opisala Teodora Stojić, učenica šestog razreda Osnovne škole „Branko Radičević“ .

Istraživači su zabeležili da su ulicu, u kojoj su se smenjivale zanatske radnje, kafane, ali i dućani, pa i oni u kojima su se pravile i prodavale bombone  zbog toga i zvali Šećerna ulica.

Mirisala je Knez Mihailova ulica sinoć na šećer, vanilice i ostale đakonije koje su pripremili organizatori manifestacije, ali i vlasnici lokala i radnji.

Starogradski ansambl „Žirado kavaljeri“

Druženje je nastavljeno uz probrane muzičke note „Žirado kavaljera“ i trubače Duvačkog orkestra „Hajduk Veljko“ koji vodi Brane Jovanović.

Knez Mihailova ulica, koja je naziv dobila između dva rata, živela je nekada od prvih petlova do kasno u noć kada su se ispraćali poslednji kafanski gosti. Jutro su trgovci dočekivali sa trotoarima očišćenim do pola ulice, izlozima lepo uređenim i robom poređanom ispred radnje.

Ovog jutra Knez Mihajlova ulica nastavlja svoj ustaljeni život.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.