Uskoro prve aktivnosti na projektu vađenja potopljenih brodova kod Prahova

Nakon više od 70 godina, pitanje vađenja nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata, potopljene po naredbi generala Valtera fon Štetnera u septembru 1944. godine, ako je suditi po najavama nadležnih, konačno je pokrenuto sa mrtve tačke.

Prve aktivnosti vezane za ovaj važan projekat, najznačajniji u vodnom saobraćaju Srbije, istakla je nedavno u Majdanpeku, Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infranstrukture, mogle bi da uslede već ovog jula.

 „Postoje određeni delovi godine kada brodovi mogu da se vade, ali ćemo posle toga mi imati plovan Dunav, imaćemo Dunav kojim ćemo u bilo kojim vremenskim okolnostima moći da prevozimo teret i ljude i mislim da je to jedan od najvažnijih projekata u vodnom saobraćaju Srbije“, rekla je Zorana Mihajlović.

Planom je predviđeno vađenje 22 broda sa dna Dunava. Projekat će biti realizovan u nekoliko faza do jula 2021.

 „Mi sada posle više od 70 godina radimo vađenje te flote. U pitanju su 22 broda koji se nalaze na plovnom putu i koji ga sužavaju sa 160 na 90 metara. To utiče značajno na bezbednost jer na brodovima imamo i neeksplodirana ubojna sredstva. Zbog toga je doneta odluka da se konačno realizuje taj težak projekat. Ove godine će ronioci sići dole kako bi snimili i utvrdili gde se tačno nalaze neeksplodirana ubojna sredstva“, kaže Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj.

Snimanje prisustva neeksplodiranih mina težak je i kompleksan posao i jako mali broj kompanija to može da uradi. Tehnički izveštaj koji će ronioci dati je, ističe Kovačević, ključan u sledećoj  fazi jer potvrđuje da projekat može bezbedno da se izvede.

„Kada  se napravi taj izveštaj, sledeće godine kreću radovi na vađenju 22 broda, nakon toga ćemo imati u punom profilu plovan Dunav. To je nama jako značajno i za Luku Prahovo i za ceo Negotin– rekao nam je  Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj.

Projekat vađenja brodova iz Drugog svetskog rata kod Prahova vredan je 23 miliona evra, a finansiraće se sredstvima Ministarstva građevinarstva i iz kredita Evropske investicione banke.