Naslovna Ekonomija Septembar u Negotinskoj krajini miriše na crnu tamjaniku

Septembar u Negotinskoj krajini miriše na crnu tamjaniku

979
0

Vesnici jeseni u Krajini su berači koji sakupljaju svako zrno grožđa iz kojeg poteče mlado vino. Sa Bukova, plodonosnog brda iznad Negotina, miriše tamjanika čija je berba u toku.

Na bukovskom brdu pokraj manastira monasi i 40 berača od ranog jutra sakupljaju svako zrno crne tamjanike, grožđa koje daje nadaleko poznato vino specifično po svom mirisu, boji, proizvodnji.

U manastiru od pre šest godina vino zri u drvenim buradima i tu tradiciju će, kaže arhimandrit bratije otac Kozma, nastaviti i nakon ove berbe.

„Crna tamjanika je zasađena na dva hektara, svaki šesti red je crni burgundac, koji je oprašivač jer ona sama ne može da se opraši, prinosi su negde oko osam tona po hektaru. Godina je bila veoma teška, ali smo pribegli nekoj drugoj tehnologiji sa zapada. Radili smo vinograd bez prskanja nekim hemijama, krenuli u organsku priču crne tamjanike i to je ove godine urodilo plodom. Imamo odličan prinos, dobar je kvalitet. Crna tamjanika ima mogućnost raspona šećera od 22 do 23 jedinice gde može da se pravi suvo vino pa do 31 jedinice šećera i više. Mi smo tu negde na 23 – 24 jedinice šećera gde pravimo suva vina i to radimo već nekih desetak godina i ne odstupamo od toga“, ističe arhimandrit Kozma (Radović), iguman Manastira Bukovo.

Crna tamjanika je vino koje samo priča o sebi svojom posebnošću. Autohtonu sortu, koju pamte pravi ljubitelji vina i njome se sa ponosom i danas hvale Krajinci ma gde bili, na bukovske padine vratili su monasi Manastira Bukovo.

„Uz blagoslov našeg vladike Ilariona, nekadašnjeg starešine manastira i uz pomoć Poljoprivredne škole koja je dala kalemove iz starog manastirskog vinograda, mi smo vinograd obnovili i veoma smo ponosni. Iako proizvodimo i druge sorte i uspešni smo sa njima jer su nagrađivane, mi smo ipak najviše ponosni na crnu tamjaniku. Predstavljamo je posebno svetu i ljudima, ali ona sama za sebe govori i zato i jeste najprodavanije vino. To je muskatna, mirisna, jako lepa sorta koja podseća na neku italijansku sortu, imaju neke sličnosti, ali je ona sa negotinskog podneblja autohtona sorta gde daje najbolje rezultate. Bili smo u prilici da probamo tamjaniku sa drugih lokacija u Srbiji i svetu gde se sadila, ali najbolji prinosi i rezultati su u Negotinu.“

Gajena sa posebnom pažnjom i mnogo ljubavi crna tamjanika je sem nagrada monasima donela i dosta nedoumica i iznenađenja. Lozu je trebalo upoznati kao i njenu ćud, a vinu dozvoliti da pokaže svoje najbolje lice, pruži najbolje mirise u kojima kažu najviše uživaju žene.

 „Mi smo bili veoma iznenađeni da posle tri godine  kako je vinograd izrastao i postigao rod i kako smo ga  obrali uvideli smo da nema ničega od te crne boje. Bili smo u čudu, ispitali smo kalemove i  pokazalo se da ta boja ima zapravo tu neku boju ružice. Zašto se to dešava  da je negde tamjanika crna kao zemlja a negde kao naša boja ružice, ne bih ulazio u to, ali je naša manastirska ružica boja. Imali smo predlog da obojimo vino ali ja sam taj koji nije dozvolio da se to desi, jer to nije priča koja može biti postojana. Ljudi će uzeti kalemove, proizvodiće vino i dobiće kao što smo mi dobili u početku. Onako kako je izvorno, kako je Bog dao, neka ostane tako“kaže iguman Kozma.

Manastir na Bukovu iznad Negotina jedini je muški manastir Timočke eparhije koji godinama gradi dobre odnose sa vernicima iz cele Krajine. Ta uzajamna ljubav, kako ističe starešina manastira otac Kozma rađa napredak i dobre prinose.

Svoje znanje, koje je kao dečak poneo iz rodne Dalmacije, starešina hrama ugradio je upravo u zasade grožđa pokraj svetinje koja je sve češće mesto koje obilaze turisti iz cele Srbije.

„Ja sam rodom iz Dalmacije iz Hercegovine, moji roditelji su gajili lozu od davnina, od 18. veka otkad su naši preci iz Hercegovine došli u Dalmaciju. Ja sam sa nekih 12, 13 godina obrađivao vinograde zajedno sa mojim roditeljima, naučio sam zanat orezivanja, prskanja, kopanja, tako da sam imao jednu veliku ljubav. Došavši u Negotin i videvši ovde vinograde i kako je to jako lepo podneblje rekao sam da bi lepo bilo da zasadimo vinograde. Tadašnji iguman, sada vladika Ilarion odgovorio mi je: „ Ma kakvi vinogade gde ćemo mi to“, ali je ipak Bog hteo da tako bude i ja sam veoma srećan zbog toga.“

Sa više od 260 sunčanih dana godišnje, koji pogoduju upravo vinovoj lozi, uzgajivači grožđa grade svoje planove za budućnost. U vinogradima na bukovskom brdu monasi trenutno gaje crnu tamjaniku, šardone, merlo, kaberne i game.

„U planu je sadnja gamea na jednoj površini tu iznad manastira i ako Bog da imamo jedan ogledni vinograd gde smo zasadili belu tamjaniku, začinak i prokupac. To je u nekoj fazi istraživanja, za neka buduća pokoljenja ili monahe koji će doći. Za sada nećemo da se širimo i zbog broja bratije, ostaćemo na tih pet, šest hektara koje radimo, ostalo smo dali u zakup. Meni je želja da taj game uspe i ovde i začinak da zasadimo kao još jednu autohtonu sortu u Negotinskoj Krajini“, završava priču starešina manastira Bukovo, otac Kozma.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.