Naslovna Kultura Selektorka “Mokranjčevih dana” o odlaganju festivala: Negotinu je potrebna čarolija umetničkog doživljaja

Selektorka “Mokranjčevih dana” o odlaganju festivala: Negotinu je potrebna čarolija umetničkog doživljaja

365
2

Štab za vanredne situacije je odložio “Mokranjčeve dane” do povoljnije epidemiološke situacije, ali nije precizirao niti isključio mogućnost da se festival ipak održi. Umetnički savet ima spreman trodnevni program festivala primeren i Mokranjcu i datom trenutku, saznajemo od selektora prof. dr Sonje Marinković.

Štab za vanredne situacije za teritoriju opštine Negotin na osnovu mišljenja Zavoda za javno zdravlje “Timok” u Zaječaru po kojem je epidemiološka situacija “na teritoriji Borskog i Zaječarskog okruga, kao i u Republici Srbiji NESIGURNA” odložio je “Mokranjčeve dane” do povoljnijih epidemioloških prilika.

Štab je dao preporuku da se ovaj događaj obeleži prigodnom izložbom, puštanjem Mokranjčevih Rukoveti preko javnog ozvučenja, ali i da na sredstvima javnog informisanja prezentuju život i dela Stevana Mokranjca i druge prigodne sadržaje.

Umetnička komisija “Mokranjčevih dana” sa selektorkom, prof. dr Sonjom Marinković na čelu uputila je blagovremeno Organizacionom odboru dva predloga programa ovogodišnjeg festivala.

Šta je to što bi Negotinci mogli da vide na jubilarnom 55. festivalu koji bi, shodno prilikama, u znatno svedenijem obliku i uz poštovanje svih propisanih mera, mogao da bude održan u oktobru pitali smo selektorku festivala dr Sonju Marinković, redovnu profesorku Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Njen odgovor prenosimo u celini:

Otvaranje 54. „Mokranjčevih dana“, 2019.

„U saopštenju Кriznog štaba Opštine Negotin koje je objavljeno posle vanredne sednice održane 18. septembra 2020, potvrđena je već prethodno doneta odluka da se, zbog aktuelne epidemiološke situacije, odlaže realizacija 55. festivala “Mokranjčevi dani”.

Festival se, pri tom, nesrećno i nezasluženo našao u zajedničkoj priči o epidemiji afričke kuge svinja i tradicionalnog negotinskog septembarskog vašara koji bi bio naredne nedelje. I da nema ove odluke, jasno je da “Mokranjčevih dana” u septembru u Negotinu ne može biti i da ih, u godini pandemije, ne može biti u ranijem kapacitetu na koji je Negotin navikao i kojim se ponosi.

Jasno je da ne može biti “Mokranjčevih dana” sa armijom učesnika koja uključuje oko 1300 izvođača i angažman svih postojećih organizacionih snaga, pre svega ljude Doma kulture, ja ih zovem organizacionim čarobnjacima jer ono što čine je ravno čudu, na njima tradicionalno leži najveća odgovornost, ali i mnogih drugih kojima se tradicionalno zahvaljujemo na kraju svakog festivala i znamo koliko je taj spisak dug, kao i da nisu svi zaslužni uvek na njemu. Da bi se takav festival odigrao neophodni su meseci prethodne pripreme, a najmanje dva meseca neposrednih organizacionih aktivnosti.

Imajući svest o tome, selektor festivala i članovi Umetničke komisije su Organizacionom odboru festivala uputili dva predloga. U prvom je održavanje festivala predloženo za početak oktobra, u nešto svedenijem obliku, ali sa tradicionalnom dužinom trajanja, a u drugom, opreznijem, da festival bude organizovan kao trodnevna manifestacija sredinom oktobra.

Predlog sadržaja programa je pažljivo balansiran, tako da sadrži bitne elemente programa koji je Ministarstvo kulture podržalo na ovogodišnjem konkursu za dodelu sredstava, ali da bude prilagođen trenutku u kojem živimo i radimo. Predlog podrazumeva bitno smanjenje broja učesnika programa (manje od sto izvođača i učesnika) i može se realizovati uz svo poštovanje preporučenih mera.

Hor „Korikos“ pobednik Natpevavanja horova, 2019.

Jasno je da u aktuelnim okolnostima tradicionalnog natpevavanja ne može biti. Mada je simptomatično, i za mene dragoceno, da na pitanje organizatora da li su spremni za učešće na festivalu posle meseci provedenih u karantinu nismo dobili ni jedno otkazivanje potencijalnih učesnika, što je dirljivo svedočanstvo o posvećenosti horskom pevanju od kojeg se ne odustaje ni u teškim vremenima.

Znamo da su se i u svetu i u Srbiji pevači vratili svojim ansamblima, iako su svesni rizika koji se pri tom preuzima.  Za mene, to je potvrda da se horsko pevanje ne doživljava kao zabava u dokolici i prijatno druženje sa istomišljenicima, već kao nasušna životna potreba koja egzistenciji daje smisao. Putem koji je davno utro Mokranjac danas hodi armija njegovih sledbenika.

Ne možemo ove godine publici pokazati velike projekte, a planirali smo da i Negotin, priključujući se obeležavanju stogodišnjoce rada Opere Narodnog pozorišta, čuje Кonjovićevu “Кoštanu”, želeli smo da tradicionalno pozdravimo umetnike Pozorišta na Terazijama i svečano obeležimo Betovenovu godišnjicu izvođenjem “Mise u Ce-duru”.

Ali, polazeći od stava da ni u ovim okolnostima Mokranjčev grad ne možemo ostaviti da nemo prebira sećanja o lepoti i obilju umetničkih programa kojima proslavljamo Mokranjčevo ime, dali smo predlog mogućeg, vrednog i značajnog programa.

Predlog da se umesto festivala organizuje prigodna izložba i u gradu pušta Mokranjčeva muzika nije adekvatan. Ove tradicionalne delove festivala volimo kao začin svečanosti. Gosti festivala su mnogo puta potvrdili da ih je upravo to posebno dirnulo. Ali gladnog ne možete namiriti pokazivanjem slika, ma kako lepe bile.

Negotinci ne slušaju Mokranjca samo u danima festivala. On je uvek sa njima, poznaju svaku njegovu notu tako da bi im i mnogi studenti muzike mogli pozavideti. Mislim da im muzika sa razglasa nije potrebna. Potrebna je čarolija umetničkog doživljaja. I zato smo predložili sledeće:

Na otvaranju je predviđeno učešće našeg vrhunskog kamernog hora, dobitnika brojnih internacionalnih i domaćih priznanja – novosadskog Hora “Sveti Stefan Dečanski” pod upravom maestre Tamare Adamov Petijević, kojima bi se pridružili pevači Hora dirigenata Srpskog horskog pevačkog saveza, dakle onih na kojima počiva negovanje Mokranjčeve tradicije, kao i negotinski pevači. Ova manifestacija na otvorenom nije bezbednosno upitna. Ako se procenjuje da bi brojnost publike mogla da bude problem i na otvorenom, sasvim je moguće izmestiti je na Gradski trg.

Prvi koncert je poveren Simfonijskom orkestru RTS i maestru Bojanu Suđiću. Ove godine oni bi nastupili samo u gudačkom sastavu sa udaraljkama, a izabrani program je višestruko simboličan: to je muzika molitve Zorana Erića (“Sedam pogleda u nebo”, kompozicija koja je dobila “Mokranjčevu nagradu”), i snažna muzika otpora iz pera sovjetskih kompozitora iz, za umetnost i umetnike, najtežih vremena – Šostakovičeva “Кamerna simfonija” i Ščedrinova “Кarmen svita”. To su dva živa spomenika snazi ljudskog duha i kreativnosti – uprkos svemu. Deo ovog programa Simfonijski orkestar RTS izvodi i na otvaranju ovogodišnje sezone koncerata na Кolarčevom narodnom univerzitetu, 23. septembra.

Drugog dana festivala bi, pored tradicionalnih izložbi (planirane su fotografije Dragoslava Ilića, vernog hroničara festivala i, razume se, tradicionalne kolonije “Eho muzike”), mladoj, ali ne samo mladoj publici (i mnogi od nas starijih nisu imali priliku da vide celu predstavu Кonjovićeve Кoštane), na tribini bi bio predstavljen rad Opere Narodnog pozorišta povodom stogodišnjice i bio bi dat osvrt na premijeru Кonjovićeve opere, a zatim i pokazan snimak. Uveče bi koncert održao Hor “Sveti Stefan Dečanski”, koji bi tog nedeljnog jutra pojao i na liturgiji.

Trećeg dana festivala planirana je tradicionalna naučna tribina na kojoj bi govorila dr Nataša Crnjanski, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Uveče su planirana dva koncerta, nastup gudačkog kvarteta Ansambla 13 gudača sa muzikom Mokranjčevog učenika, Miloja Milojevića, jednog od prvih đaka Srpske muzičke škole koji se odlučuje za dalje školovanje i profesionalnu karijeru. To je omaž i velikoj Mokranjčevoj ljubavi prema kamernom muziciranju. Na drugom koncertu bi nastupio Zrenjaninski muški hor, ansambl od sedam pevača pod upravom Božidara Crnjanskog, izvanredan ansambl koji nije prekidao rad u svim proteklim mesecima, uzbudljiv i inspirativan.

I da bi se ovakav program realizovao, potrebno je najmanje mesec dana pripreme, i zato smo kao termin održavanja Festivala predložili 17–19. oktobar. Svesni da može doći do preokreta u smislu dramatičnog pogoršanja epidemiološke situacije, ipak ne odustajemo od borbe za kulturu.

Кrizni štab Vlade Republike Srbije dozvolio je rad ovog tipa institucija i održavanje ovakvih manifestacija. Кultura u Srbiji se posle višemesečne pauze budi, trenutno se održavaju dva festivala rane muzike, u Beogradu i Novom Sadu, početkom oktobra u Beogradu će biti organizovan gitar-fest, zatim krajem oktobra novosadski NOMUS, u novembru nas čeka još jedan BEMUS.

Pitanje koje se postavlja je da li će Mokranjčev grad, ponosni Negotin, biti ove godine upisan na kulturnu mapu Srbije? Nadam se da hoće. Da će Organizacioni odbor festivala sagledati realnost ovakvog predloga i da li će preduzeti korake da se omogući njegova realizacija u planiranom terminu. Ako se to ne dogodi, treba znati da festival nismo odložili, već otkazali za ovu godinu. Održavati ga krajem novembra ili početkom decembra je zbog mnogo čega nemoguće. Ja očekujem obrazloženu odluku Organizacionog odbora festivala.

Lično, mogu da razumem i ako nema hrabrosti i volje za ovu borbu. Negotin je ovog proleća bio teško pogođen, bol zbog izgubljenih života nije mogao da mine, u njemu smo svi saučestvovali i ogromna je tuga što su institucije koje to nisu smele poklekle pred teškoćama. Greške su deo svakog ljudskog života. Oni koji donose odluke nose teško breme odgovornosti.

Pandemija je naša stvarnost, naša egzistencija se suočava sa ogromnim rizikom i iskušenjima koje do sad nismo imali. Ali su deca pošla u škole, i pokazuje se da samodisciplina može da da rezultate. Fakulteti od kraja maja rade i nije se dogodio kolaps.

Lično sam držala ispite u Novom Pazaru i u trenutku najžešćeg udara korone u ovoj regiji. Ni ekonomija ne može da stane, vitalne institucije društva funkcionišu, sa problemima, sa iskušenjima, ali funkcionišu. Da li ćemo reći da je kultura vitalni deo nacionalnog bića?

Većina gradova u Srbiji je rekla – da. To nije razbribriga i dokolica, ja mislim da Srbija bez Mokranjca ne postoji, kao ni bez svojih velikih pisaca, slikara, svih umetnika.

Negotin mora de se izjasni, i to se mora uraditi odmah, da bi festival mogao da se organizuje sredinom oktobra. Negotin pamti mnoge teške dane, ali do sada nikad nije odustao od svog festivala.

Nadam se da neće ni ove kobne 2020.“

2 KOMENTARA

  1. Nije mi jasna jedna stvar, kakvu finansijsku korist ima ovaj grad od Mokranjcevih dana? Dolaze opet beogradjana koji s e provode nedelju dana i troskare na racun nas negotinaca…Tako da mi uopste ne nedostaju. Nasi ljudi u Negotinu ne mogu da bidi angazovani za festivala ali zato babe i dedw iz beograda dolaze za velike honorare na festival i uvaljuju nam programe koji su njima isplativi

    • Mislim da je urednik NG portala pogresno komentar godpodina Zike ovde smestio.Cini mi se da se on, doduse alegorijski, kako i prilici danasnjici, odredjivao prema izostanku septembarskog vasara.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.