Naslovna Društvo Rajačka narodna škola zdravlja: GRIP

Rajačka narodna škola zdravlja: GRIP

152
0

Grip je akutna zarazna bolest prouzrokovana virusom gripa.

Ilustracija, pixabay.com

Posle zaražavanja virusom gripa, nakon nekoliko sati do 3-4 dana nastupa nagla promena zdravstenog stanja praćena jakim bolovima u miši’ima i zglobovima, jakom malaksalošću i glavoboljom, groznicom i povišenom tempraturom i do 39 Celzijusovih stepeni.

Ubrzo se javlja i jak suv kašalj. Bolest traje četiri do sedam dana, a ako dođe do bakterijske infekcije disajnih organa može trajati i deset dana.

Grip je samoizlečivo oboljenje, ali traži da se lečite ležeći u krevetu. Mnogi se sile i veruju da mogu grip lakše podneti i pobediti nego što je to zaista moguće. Grip teško preboljevaju stare i osobe koje boluju od teških, hroničnih neizlečivih bolesti.

Zato je najbolje lečiti se od gripa uz pomoć i savete lekara. Dok ste bolesni od gripa treba da jedete laku hranu, sa dosta voća i povrća i pijete toplu limunadu.

Grip je vrlo zarazan. Virus se prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom i vazdušnim kapljicama od sekreta iz disajnih organa izbačenih kašljanjem i kijanjem. Grip se brzo širi i često pojavljuje u epidemijama krajem jeseni i tokom zimskih meseci.

Grip ima težnju da se javi i kao pandemija. U prošlosti je bilo više takvih pandemija. Posle preležanog gripa ostaje imunitet duže vreme, specifičan za soj kojih ima tri. Tako da u toku epidemije, neko ko nema sreće i ne čuva svoje zdarvlje, može oboleti još jednom ako se inficira drugim sojem virusa.

Virusi gripa su podeljeni na osnovu antigene strukture u tri tipa. Virus gripa A je uglavnom odgovoran za epidemije; podtipovi virusa gripa A pogađaju ptice, konje i svinje, kao i ljude.

Incidencija gripa B je manja kao i verovatnoća je da se epidemije pojave kod ovog virusa, za koji rezervoari za životinje očigledno nisu od velikog značaja.

Infekcija gripom C je obično blaga ili subklinička. Smatra se da godišnji mortalitet od gripa u SAD prelazi 50.000, više od 90% ovih smrtnih slučajeva se dešava kod ljudi starijih od 65 godina. Umiranje od gripa znatno je poraslo u poslednjih 20 godina, delom i zbog starenja stanovništva.

Najmanje 30 pandemija gripa dogodilo se od 1580. Pandemija gripa 1918-1920 („španski grip“) prouzrokovala je više od 20 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, od čega 500.000 u SAD. Manje razarajuće pandemije dogodile su se 1957. godine („azijski grip“ ) i 1968. („hongkonški grip“).

Neki epidemiolozi danas nagađaju da će se epidemija gripa ove godine ili početkom sledeće “sudariti” sa epidemijom kovida-19. I odmah se zamišljaju strašni scenariji. Ali, to su samo prognoze koje ne znače ništa dok se ne dogode, jer se ne zasnivaju na naučnim činjnicama. A pitanje je da li će do toga doći. A ako do toga dođe, jedna osoba ne može istovremeno oboleti od gripa i kovida-19. Кada jedan virus posedne organizam, drugi ne može da se naseli istovremeno.

Ali nije to najvažnije. Sada je najvažnije da se vakcinišete protiv sezonskog gripa. Treba vakcinisati decu i stare osobe. Vakcinacija će, prema najavi države, započeti posle 1. oktobra.

U Rajcu, 28. septembar 2020. godine

Pripremio: dr Petar Paunović

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.