Naslovna FB Priče iz prošlosti: Kada je Negotin rastao

Priče iz prošlosti: Kada je Negotin rastao

3341
3

Zanimljivosti o mestima Borskog okruga: Da li ste znali da je Negotin bio veći od Jagodine?

Trg kralja Petra sa pogledom na ulicu Vojvode Miišića, oko 1937; Foto: Istorijski arhiv Negotin

Negotin svoj najveći uspon doživljava od sredine 19. veka do tridesetih godina 20. veka. Vladari Srbije tokom 19. veka, pre svega knez Miloš Obrenović, svesni veoma značajnog strateškog položaja Negotina, doprineli su da ova varoš počne da se razvija u pravi grad. Tako je i bilo, Negotin je grabio krupnim koracima napred narednih osamdesetak godina.

Međutim, prvobitno je izgradnja železnice skrenula trgovačko težište sa Dunava, kome je gravitirao Negotin, na dalju Moravsko-vardarsku dolinu, a potom se, nastankom nove i veće jugoslovenske države, broj okruga morao smanjiti, te je Negotin prestao da bude okružni administrativni centar.

Jedna od razglednica Negotina; Foto: Istorijski arhiv Negotin

Ako se uzme za primer da je Jagodina, koja leži na Moravsko-vardarskoj trasi i danas je dvostruko mnogoljudnija, na popisu 1910. godine imala 5.376 žitelja, dok je Negotin iste godine imao 6.236, nameće se pretpostavka da bi Negotin danas mogao imati i duplo više stanovnika, da je geostrateški položaj Кrajine ostao onakav kakav je bio do Prvog balkanskog rata.

Trg kralja Petra sa pogledom na Bukovo i okolinu, oko 1934; Foto: Istorijski arhiv Negotin

O Negotinu sa kraja 19. veka ostavio je svoje zapise i Feliks Кanic, znameniti etnolog i putopisac.

,,Negotin ima danas 1120 kuća sa 5 350 stanovnika, od kojih se još samo neznatan broj bavi zemljoradnjom i baštovanstvom. Zanatstvo i trgovina su u stalnom usponu; svojim solidnim radom ističu se posebno kovači, grnčari, abadžije i terzije. Trgovci i četiri advokata daju dovoljno posla i jednoj maloj štampariji. Ljudi koji imaju dvadeset-trideset hiljada dinara smatraju se ovde bogatim, ali ima i nekoliko pravih bogataša.

Napredovanju Negotina doprinose isto tako blizina carinske stanice Radujevca, preko koje ide znatan deo uvozne robe za krajinski i zaječarski okrug, zatim kusjačko pristanište, preko koga ide uvoz soli, i štedionica, koja je osnovana 1886, a 1895. pustila je y promet 16,2 miliona dinara uz 8-10% kamate, što je za Srbiju prilično niska stopa. Prilikom svake od mojih šest poseta, koliko sam ih od 1860. učinio Negotinu, zapazio sam znatan napredak u gradnji kuća, kaldrmisanju i osvetljavanju ulica, a posebno u snabdevenosti prodavnica robom, uvezenom uglavnom iz Austro-Ugarske i Nemačke; promena nabolje primećivala se i u celokupnom načinu života. Gimnazija, čitaonica, pevačka društva, dve četvororazredne osnovne škole, pa i trgovačko udruženje, znatno su doprinosili razvoju duhovnog životaˮ, navodi Feliks Kanic.


Autor teksta je master istorije, kustos, licencirani turistički vodič iz Donjeg Milanovca. Filozofski fakultet i master studije završio je u Beogradu. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Кlubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje Facebook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.

3 KOMENTARA

  1. 1910.године је у мом граду отворена Педагошка академија тј.како се онда звала Учитељска школа да би то данас било истурено одељење Педагошке академије из Врања које је ослобођено у ратовима Србије 1912-1918.г.Мој град,некад град ђака(у пољопривредну и педагошку су долазили из целог региона па и шире),трговине(Видински пут према Цариграду,данашња ул.Кнеза Михајла),пољопривреде(вина из Рајца,Рогљева,Смедовца су ишла пут Француске),занатства(много заната и занатских еснафа који су постојали) данас је нешто између касабе и паланке.Да ли сте знали да је Зајечарска пивара у ствари била купљена од стране неготинца који ју је продао јер се овде много више пило вино?Мој град је требао да се измести на простору између Кусјака и Радујевца али су неготински трговци,да не изгубе видински пут,за 2 г.сазидали данашњу цркву да спрече пресељење.

  2. 😀…Vidimo lepu i ponosnu proslost.. Ali SADASNJIST I BUDUCNOST TRAZE RESENJA KATASTROFALNIH PROBLEMA…
    Zato ovde treba napisati samo nekoliko recenica: TRANSEVROPSKI (ATLANSKI OKEAN-CRNO MORE)
    MULTIMODALNI (AUTOPUT, ZELEZNICKI KORIDOR, RECNI DUNAVSKI KORIDOR, IINTERMODALNI TRANSPORT (npr.kontejnerski)) SAOBRACAJNI KORIDOR-ISTOK (CRNOMORSKI KORIDOR) ….demografski,ekonomski ,socijalni
    ,,KORIDOR ZIVOTA,, CELOG ovog pogranicnog regiona Istocne Srbije,Timocke krajine,Negotinske krajine i Negotina..
    I GEOSTRATESKI saobracajni koridor koji VRACA REPUBLIKU SRBIJU NA CENTRALNU GEOSAOBRACAJNU (A TIME I GEOEKONOMSKU) POZICIJU NA BALKANU I JUGOISTOCNOJ EVROPI.Tacka. I samo JEDNO PITANJE za Negotince i Krajince: KO BLOKIRA DRZAVNO FINANSIRANJE OVOG GEOSTRATESKOG KORIDORA..I POKUSAVA NJEGOVU TRAJNU ELIMINACIJU SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE (ISTOCNE SRBIJE) prekonocnim i po potpuno nepoznatim procedurama i kriterijumima proglasenim )PROGLASENJEM 3 (TRI ) NOVE I NOVOKONPONOVANE PRIORITETNE DRUMSKE SAOBRACAJNICE (AUTOPUTEVI I BRZE MAGISTRALE): kroz Djerdapsku klisuru i prostor Nacionalnog parka ,,Djerdap,,(kod Boljetina i na Mirocu),…kroz najveci potpuno nenaseljeni i zakonom zasticeni prostor prirode,najvece voodoizvoriste pitke vode u Republici Srbiji i novi Nackonalni park,,JuzniKucaj/Beljanica,,
    Despotovac-Bor…..pravac Paracin -Bor…koji nije saobracajni veza sa Beogradom i Evropom…😀😀Znaci KO BLOKIRA DRZAVNO FINANSIRANJE OVOG SALBRACAJNOG KORIDORA I KO POKUSAVA DA ELIMINISE OVAJ GEOSTRATESKI KORIDOR SA TERITORIJE Republike Srbije..??? A autor ovog teksta vec vise nedelja ,kao sto sam i obecao na ovom NG Portalu ,ima dokumente, Studije,Anekse..A dobio ih je na mail koji mi je na ovom NGPortalu licno napisao ..i ljubazno i javno me zamolio da mu ih posaljem 😀I ja sam mu na ovom NG Portalu javno t mi obecao. 😀 A oko ovo nije tacno….neka me ovde odmah demantuje . Znaci ..pitanje za Negotince u vezj njihovog ,,Koridora zivota je maksimalno jednostavno. I glasi : KO ? 😀 I Pozz.iz 🚞

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.