Naslovna Kultura Ovogodišnja kampanja istraživanja na arheološkom lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena opravdala očekivanja

Ovogodišnja kampanja istraživanja na arheološkom lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena opravdala očekivanja

630
0

Ovogodišnja kampanja arheoloških istraživanja odvijala se u sektoru zapadne kapije, koja se istraživala i predhodne tri godine.

I ovogodišnja kampanja arheoloških istraživanja sprovodila se u okviru projekta “Vrelo  Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija”, koju je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sufinansiralo sa 800.000 dinara.

“Ovo arheološko nalazište značajno je ne samo za našu zemlju, već ima i veliki svetski značaj, a ona se ogleda u činjenici u činjenici da se radi o jednoj od četiri carske palate iz perioda tetrarhije”, kaže dr Sofija Petković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu, rukovodilac radova.

Arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine

Namera je arheologa da radovima u sektoru zapadne kapije, koji je istraživan i u prethodnim kampanjama, pripremi ovaj deo memorijalno rezidencijalnog kompleksa s kraja trećeg i početka četvrtog veka nove ere za konzervaciju.

“Iskopavati arheološki na ovako velikom projektu i prostoru, a ne raditi konzervaciju nije pravi efekat. Meni je kao Negotincu želja da imamo dobru prezentaciju kulturnog nasleđa da bi neko ko dođe to mogao da vidi. Namera je da svake naredne godine aneksom projekta dodajemo nove celine koje će se konzervirati i dođemo do cilja da južni deo utvrđenja dimenzija 100 puta 50 sa jedne i 50 sa druge strane, bude vidljiv sa puta i budućeg parkinga”, kaže arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine, koordinator radova na “Vrelu” i rukovodilac projekta konzervacije.

Arheolozi se nadaju da će naredne godine dobiti finansijska sredstva za Lidar, lasersko altimertijski sistem kojim će se precizno definisati “Vrelo” Šarkamen.

“To podrazumeva avionsko snimanje terena. Lidar će nam opsežnim snimanjem dati dobrim delom ono što se nalazi ispod zemlje i uputiti nas gde bi bilo najefektnije da mi radimo u narednom periodu”, ističe Gordan Janjić.

dr Sofija Petković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu

Sektor zapadne kapije interesentan je i zbog monumentalnih građevina koje se tu nalaze, poput dveju osmougaonih kula koje su je štitile, preko bedema koji je između te dve kule bio širok čak pet i po metara, što nije viđeno ni na jednoj od rimskih građevina.

“Ovo nije klasično utvrđenje. Tu je bilo još nekih specifičnosti. Ka dolini Vrelske reke na mestu gde se nalazila palata stena se okomito spuštala, tako da su graditelji morali na neki način da reše taj problem. Mnoge od kula uslovno rečeno vise, one su pola fundirane na toj steni, a druga polovina je morala da bude nasipana na teren do te visine, znači, ogromna količina rečnog peska je nasuta da bi te kule mogle tu da stoje, relativno u nekoj horizontalnoj niveleti – ističe dr Petković.

dr Bojan Popović, arhitekta, naučni saradnik Arheološkog instituta

Upravo je veliki nagib terena, smatra arhitekta dr Bojan Popović, uslovio zanimljiva arhitektonska rešenja na “Vrelu”

“Zidovi su uglavnom zidani kamenom sa  mestimičnom pojavom opeka i na određenim delovima se mogu uočiti i denivelacije zidova koje su verovatno služile za ulazu prostorije. U poslednjoj otkrivenoj prostoriji imamo naznake apside, tj. eksedre i to će biti jako interesantno za dalje proučavanje jer takve strukture obično nisu bile karakteristične za prostorije uz bedeme”,  dodaje dr Bojan Popović, arhitekta, naučni saradnik Arheološkog instituta.

Arheolog Marija Jović, istraživač-pripravnik Arheološkog instituta u Beogradu

U prethodnoj kampanji otkrivene su tri prostorije, a u ovoj još tri. Masivni zidovi karakterišu i ove prostorije, koje se kaskadno nižu.

“Ono što je interesantno je to što smo kod jedne prostorije otkrili do sada najbolje očuvanu podnicu. Kada imamo prostorije i na severu i jugu vidimo koliko je zapravo bio veliki pad terena jer se prostorije nižu kaskadno, a podnice u dve prostorije se razlikuju u nivou čak do 1,30 metara”, dodaje arheolog Marija Jović, istraživač-pripravnik Arheološkog instituta u Beogradu.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.