Naslovna Društvo Od misli o suicidu do razgovora kao pojasa za spasavanje: Zašto je...

Od misli o suicidu do razgovora kao pojasa za spasavanje: Zašto je mentalna higijena najvažnija?

594
0

Često se govori o mentalnom zdravlju, ali se ređe govori o mentalnoj higijeni. Šta je zapravo mentalna higijena?

Ilustracija; pixabay.com

Ukoliko otvorite Vikipediju i ukucate „mentalna higijena“ dobićete definiciju koja glasi „Mentalna higijena je teorijska i primenjena naučna disciplina čiji je prevashodni cilj prevencija, očuvanje i zaštita mentalnog zdravlja“.

Poremećaji mentalnog zdravlja su promene raspoloženja, mišljenja i ponašanja pojedinca, utiču na svakodnevo funkcionisanje i prisutni su tokom dužeg vremenskog perioda. Od vrste poremećaja, individue i njenog života zavisi da li će simptomi biti blagi ili veoma ozbiljni.

Dva najčešća poremećaja su depresija i anksioznost koje imaju svoje raznovrsne oblike i podtipove. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine 322 miliona ljudi pati od depresije i 264 miliona od anksioznosti. U Srbiji 429 hiljada ljudi pati od depresije, a svaka druga osoba pati od nekog psihičkog poremećaja.

Studenti Fakulteta političkih nauka su 2018. sproveli istraživanje koje je pokazalo da 36% studenata oseća stres zbog fakulteta, a 44% razmišlja o odlasku kod psihoterapeuta.

Na uzrastu između 15 i 29 godina primetna je značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja. Za istraživanje Ministarstva omladine i sporta 45% mladih je izjavilo da se konstantno oseća zabrinuto, a 28% da često zaplaču.

Ilustracija; pixabay.com

Stigma koja postoji o mentalnim bolestima u lokalnim sredinama i dalje ne isčezava. Veliki je broj onih koji smatraju da je osoba „luda“ ukoliko posećuje psihoterapeuta, a ukoliko se požali obično može da čuje: „Nije ti ništa, samo se malo aktiviraj“, „Trgni se“, „Razveseli se“ i slično.

Upravo redukovanje problema i diskriminacija odvlače od rešavanja problema i stručne pomoći.

Da stigma na lokalnom nivou ne isčezava govori i istraživanje Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo da je u opštini Negotin od suicida od 2014. do 2016. godine umiralo 4 osobe godišnje, i da je broj u 2017. i 2018. spao na 3. Kada je reč o Beogradskom okrugu taj broj se intenzivnije smanjuje od 2014. kada je broj samoubistva iznosio 198, a u 2018. godini 164.

Kada je reč o nacionalnom nivou taj broj se smanjuje, tako je broj od 1.005 samoubistava u 2017. spao na 949 u 2018. godini.

Neinformisanost o mentalnom zdravlju dovodi do neprepoznavanja poremećaja i zanemarivanja problema. Danas se značaj anksioznog poremećaja umanjuje, iako može da potpuno mentalno onesposobi osobu koja pati od nje.

Anksiozni poremećaj u psihijatrijskoj terminologiji označava skup poremećaja u kojima dominira simptom anksioznosti, odnosno straha, a to su: anksiozno-depresivni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, anksiozna reakcija, opsesivno-kompulzivna neuroza i panični poremećaj.

Neki od simptoma koji prate anksioznost su neprestana briga, strepnja i nelagodnost u pratnji paničnih napada koji dovode do ubrzanog rada srca, preznojavanja, zamagljenog vida i otežanog disanje.

Osobe su tokom paničnog napada potpuno funkcionalne, najčešće nećete ni primetiti da imaju napad, ali u tim trenucima potpuno gube kontrolu nad sobom. Za panični napad je karakterističan nerealan i subjektivan doživnjaj straha, zbog koga se ljudi plaše da če umreti ili poludeti.

Ilustracija; pixabay,com

Depresija je poremećaj sa depresivnim raspoloženjem, gubitak interesovanja ili zadovoljstva, sa osećajem krivice i niskim samopoštovanjem, nesanicom, gubitkom apetita i slabom koncentracijom. Depresija se može javiti i u kombinaciji sa anksioznošću, a najteži oblik depresije može dovesti do suicida.

Mentalno zdravlje utiče na opšte zdravlje i kvalitet života. Mentalna higijena je važan deo brige o sebi, a oporavak je moguć uz odgovarajuću terapiju i promenu životnih navika. Terapiju određuju isključivo stručna lica, jer se sa pogrešnom terapijom stanje može dodatno pogoršati. Terapija može biti u vidu psihoterapije, individualne ili grupne terapije, medicine ili kombinacijom ovih metoda.

Borba sa psihičkim pormećajima je duga i prilično teška, važno je prepozanti poremećaj, prihvatiti ga i suprotstaviti se svojim strahovima. Nema pravog ili pogrešnog načina da se započne razgovor o ovoj temi.

Ilustracija; pixabay.com

Ako vidite da neko iz vaše okoline ima simptome nekog poremećaja pružite mu podršku i ponudite pomoć. Često ljudi misle da je pitanje o samoubistvu sporno i izbegavaju razgovor o toj temi. Istina je da ne možete pogoršati situaciju ili „usaditi“ ideju o suicidu osobi koja razmišlja sebi da oduzme život. Postavljanjem pitanja „Da li razmišljaš o samoubistvu“ vi zapravo „bacate pojas za spasavanje“ toj osobi.

U Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ otvorena je nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo.

Ukoliko želite da razgovarate o onome što vas tišti, možete kontaktirati i “Centar Srce” pozivom telefona 0800/ 300 303, putem elektronske pošte na adresu [email protected] i preko četa sajta www.centarsrce.org.

Takođe postoji i mnogo facebook grupa u kojima možete stupiti u kontakt sa osobama koje se bore sa sličnim problemima, koje će podeliti svoja iskustva sa vama. Jednu od grupa otvorila je Anne Marie Alves-Ćurčić nakon samoubistva ćerke, koja je pokrenula i kampanju „Zatebe#važnoje“ s ciljem podizanja svesti o važnosti brige o mentalnom zdravlju.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.