Naslovna Kultura Knjiga „Negotinske pivnice“ i u elektronskoj verziji

Knjiga „Negotinske pivnice“ i u elektronskoj verziji

968
8

Knjiga „Negotinske pivnice“, izdanje Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda, koju su priredili dr Zoran Đukanović i profesor Arnaldo Bibo Ćekini dostupna je čitaocima i u elektronskoj verziji.

Knjiga “Negotinske pivnice” koju su priredili dr Zoran Đukanović i profesor Arnaldo Bibo Ćekini štampana je na srpskom i engleskom jeziku, na preko 400 strana i sa velikim brojem priloga, a dobila je prvu prvu nagradu u kategoriji publikacija na 28. Međunarodnom salonu urbanizma, 2019. godine.

Knjiga, navodi izdavač, Italijanski institut za kulturu, predstavlja finalni rezultat aktivnosti koje su počele 2011. u okviru saradnje između Opštine Negotin, Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i programa Public art & Public Space, zajedno sa drugim akademskim, javnim i privatnim intitucijama kao i stručnjacima iz Italije, Srbije i drugih zemalja.

Reč je o projektu čiji je cilj revitalizacija i rekonstrukcija pivnica Negotinske krajine, a na kome je učestvovalo više od 100 studenata.

“Dr Zoran Đukanović bio je naš gost 2016. godine, kada smo, u okviru Majskih svečanosti, predstavili knjigu „VinoGrad“, dok smo delatnost Italijanskog instituta za kulturu predstavili u novembru 2017. godine. Imali smo u u planu da tu saradnju nastavimo i predstavljanjem knjige „Negotinske pivnice“, i u Negotinu, kada to bude moguće”, kaže Milorad Grbović, direktor Narodne biblioteke “Dositej Novaković”.

Negotinske pivnice se, inače, od 2010. godine nalaze na preliminarnoj listi Svetske baštine Uneska, na predlog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.

8 KOMENTARA

  1. Ovo je zaista odlična vest, nedostaje samo neka veza (link) ka mestu gde se elektronska knjiga može pronaći. Samo da se i „naši“ malo dovedu u red: Ukloniti smetlišta, napraviti javni nužnik sa kanalizacijom, postaviti kante za smeće i redovno ih prazniti, a smeće uklanjati na za to određena mesta. Higijena je nepostojeća kod svih pim(v)nica u ooštini Negotin, to je najgore i najtužnije, ali je i pokazatelj (ne)kulture ljudi.

    • Imate link. Kliknite na crveno obojenu rečenicu, vodi Vas pravo na stranicu gde je postavljeno e-izdanje knjige.

      • Nažalost, nije radio u trenutku postavljanja Vašeg teksta. Inače, naše piMnice (možda nije pravopisno i gramatički u skladu sa modernim srpskim jezikom, ali je autentično i neiskvareno) nisu ni jedine ni jedinstvene. U čitavoj Evropi postoje ovakve građevine, a u jednom malom selu pored Beča su iste ukopane u breg i međusobnopovezane podzemnim hodnicima (i starije su od naših). Ipak, treba blagodariti strancima što više brinu o nama nego što to činimo mi sami. Kao što sam u prvom komentaru već napisao: Smeće, prljavština u svakom obliku i na svakom koraku, velika nestručnost i nezainetersovanost lokalnog kadra i ravnodušnost 99% (preostalog) stanovništva nisu karakteristika današnjice u Negotinskoj Krajini. Još je Kanitz ovo dobro opisao u izvronim tekstovima o Neogtinu i KRajini, koji su prepravljeni u izdanju na srpski jezik i ti delovi su „zaboravljeni“.

  2. Nisu pivnice nego PIMNICE pitala sam gostionicara zasto pimnice i odgovorio mi je ovako: Pi mo do zore … tako da ispravite to jer tamo nema piva nego vina

    • Postovana, molim Vas ne pitajte gostionicare vec citajte sta pise na samim objektima. Citajte Vukov recnik i puno toga gde jos postoje toponimi PIVNICE a ne PIMNICE ne samo u Rajcu i Rogljevu vec na oko 40 lokaliteta Negotinske krajine. Srdacan pozdrav.

    • Postovana, molim Vas ne pitajte gostionicare vec citajte sta pise na samim objektima. Citajte Vukov recnik i puno toga gde jos postoje toponimi PIVNICE a ne PIMNICE, ne samo u Rajcu i Rogljevu vec na oko 40 lokaliteta Negotinske krajine. Srdacan pozdrav.

  3. Nikakva televizija i prospekt, Ne moze da se uspiredi są zivom posjetom tome regionu. Od pimnica bi region migao da zivi, pa cak i sire. Jednom sam tamo bio i ostao zadivljen ljepotom pejzaża, vino itd.. A razocaran infrastrukturom.
    Turisticki sam vodic, vec preko dvadeset godzina i znam sta pisem.
    Daje, bunite se protiv vlasti, kako lokalni, tako i drzavnih, da pocnu praviti infrastrukturu.
    Pozdrav iż Poljske

    • Potpuno ste u pravu! Nažalost, nema ko da se pobuni. Taj kraj su skoro svi, koji su nešto vredeli, napustili! A, i da se neko pobuni ne bi bilo nikakvog učinka! Postoji mnogo razloga, ali je najstrašniji taj što je pametniji uvek popuštao.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.