U selu Rečka kod Negotina iznenada je u 54. godini preminuo pesnik i publicista Goran Vučković, sekretar Umetničkog udruženja Krajinski krug, urednik časopisa “Riznica” i vlasnik KID “Leksika”.
Goran Vučković, rođen 3. januara 1965. godinu, pesnik, prozaista i publicista, autor je zbirki pesama: “Кorak do pesništva”, “Zavičajna zvona zvone”, “Pevanje i nemlje”, “Šarenilom kroz detinjstvo”, “Nešto iz rukava”, “Snovi i maštanja”.
Njegove pesme zastupljene su u nekoliko antologija, a sam je priredio antologiju poezije Timočke krajine Zvuci timočke lire, izbor tekstova o knjigama profesora Ljubiše Rajkovića Кoželjca…
Objavljivao je u zbornicima, listovima i časopisima: Кrajinski vidokrug, Timok, Buktinja, Bdenje, Razvitak, Danas, Кnjiževnost, Svitak, Torlak, Savremenik, Sabornik, Haiku novine i drugim.
Dobitnik je nagrada Dositej Novaković, Mirko Petković i povelje “Blagodarje” Udruženja književnika Srbije.
Bio je urednik Časopisa za književnost, umetnost i kulturu “Buktinja”, urednik i pokretač časopisa “Plamičak”, podlistka “Buktinje”, osnivač i glavni i odgovorni urednik Časopisa “Riznica”, kao i Književno izdavačkog društva “Leksika”, koja je publikovala brojne pesničke zbirke, među kojima i „Somnabulia Balcanica“ Adama Puslojića koja je dobila nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu izdatu 2016. godine.
Goran Vučković biće sahranjen u četvrtak, 30. maja u selu Rečka na mesnom groblju u 12 sati.
Sta reci nego SLAVA I VELIKO TI HVALA GORANE,PRIJATELJU,KOLEGA I BRATE!!!OSTAJES DA ZIVIS U NASIM SRCIMA I DUSAMA KAO DIVAN DRUG ,PRIJATELJ,MARLJIV,SPOSOBAN,PERFEKCIONISTA U SVOM POSLU,NADAREN…….A PRE SVEGA VELIKI COVEK…OSIM TVOJE MAJKE I SESTRE,TVOJIH KCERI- MARIJE I MILICE,PATICEMO I MI,TVOJI PRAVI PRIJATELJI…MNOGO CES NAM NEDOSTAJATI DRAGI PRIJATELJU………!!!..JUCE,28.5.2019GOD.UGASILA SE BUKTINJA NAD HAJDUK VELJKOVOM KRAJINOM….SADA SVETLI JEDNA POSEBNA ZVEZDA -TJ.TI- MEDJ*ZVEZDAMA!!!
Kad pesnik umre zvezde izgube boju
i prenosni signal horizontom luta
Trazi se rec Bozji dar stohotvornice
sa neke daleke govornice
Pesnici ne umiru bez ljubavi
Ljubav je vatra samo njihova
I onih koji u njima odrzvaju covecanstvo
Koji se smeju, i koji pate
Svejedno,
Pesnici ne umiru upamti Ti gore
Sto trazis nasu nesabranu bracu